Pisanje dnevnika sa stručnog stajališta ima niz pozitivnih učinaka. Kako je dnevnik najčešće nešto što je dostupno samo nama, omogućava nam da otvoreno izrazimo sva svoja osećanja i da bolje upoznamo sebe i svoje emocije bez osuda okoline.
Naime, poznato je da neizražavanje osećanja često dovodi do raznih posledica, a jedna od njih su i psihosomatske bolesti. Iako se smatra da neizražavanje emocija podstiče njihovo nestajanje, to zapravo nije tako: osećanja najčešće ne nestaju nego odlaze dublje u podsvest odakle utiču na naš život.
Zapisivanje misli dovodi do rasterećenja
Budući da pisanje dnevnika pomaže mladima da pronađu sebe i odgovore na brojna pitanja koja ih u periodu odrastanja zbunjuju, uglavnom se s pisanjem dnevnika i počinje negde oko 12. godine, na početku adolescencije.
Pisanje dnevnika tako mladoj osobi pomaže da imenuje i izrazi svoje osećaje, podstiče je da opiše sve svoje fantazije koje su neretko zbunjujuće, a ponekad i zastrašujuće za tu mladu osobu.
Sama činjenica pisanja i prepoznavanja emotivnih stanja na neki način dovodi do rasterećenja.
Takođe, nekada je teško svoje najiskrenije misli i osećaje podeliti s drugima – u takvim situacijama dnevnik može biti utočište kojem možemo poveriti sve što mislimo, osećamo, želimo.