Igrica je pratila istoimeni film a za njen razvoj programeri su imali samo pet nedelja kako bi se u radnjama pojavila za vreme Božića. Prosečno se na jednoj igrici u to vreme radilo šest, sedam meseci.
Procenjuje se da je koštala desetine miliona dolara. List “The New York Times” navodi da je kompanija Atari morala da potroši između 20 i 25 miliona dolara samo za licencu.
Okosnica igre je u tome da igrač kontroliše E.T.-a na polju punom „rupa“ u kojima se nasumično nalaze delovi interplanetarnog telefona. E.T. mora da sakupi tri dela tog telefona da bi pozvao svemirski brod a istovremeno ga u tome sprečavaju FBI agenti i zli naučnici.
Igra jednostavno nije imala priču, a ni kraj pa se završavala kad bi se potrošila sva E.T.-jeva energija ili kada bi igrači sami od frustracije ugasili svoj Atari 2600.
Iako je nezasluženo postala jedna od najprodavanijih Atarijevih igara sa oko 1,5 milion prodatih primeraka ipak je dovela kompaniju do bankrota jer je skoro četiri miliona kopija ostalo neprodato. Urbani mit je da su ti preostali primerci zakopani negde u pustinji Novog Meksika oko grada Alamogordo.
Sada jedna filmska ekipa iz Ontarija želi da snimi dokumentarac o ovoj video igrici pa su od gradskih vlasti tražili dozvolu da posete pustinju i kopaju u potrazi za “masovnim grobljem video igrice” .
Nedavno su za to dobili odobrenje a gradski zvaničnik kaže da je i sam igrao E.T.-a kao mali i da je prezirao tu igricu..
Sada ostaje da se vidi da li će u pustinji biti pronađene preostale kopije najgore video igrice svih vremena.