Kako da osvojite knjigu?
1. Svi zainteresovani za učešće treba da u komentaru ove vesti na sajtu Novog magazina odgovore na pitanje: Vaša prva asocijacija na detinjstvo?
(Pri ostavljanju komentara koristite puno ime i prezime).
2. Pobeđuju dva odgovora koja budu imala najviše preporuka do 17 časova.
3. Ukoliko broj preporuka bude izjednačen, nagradna igra se produžava za 15 minuta i imena dobitnika se tada određuju.
4. Računaće se SAMO odgovori onih učesnika koji su ostavili e-mail adresu (vidljivu jedino administratorima sajta). Odgovori učesnika koji nisu ostavili mejl NEĆE učestvovati u nagradnoj igri.
5. U nagradnoj igri pravo učešća imaju svi ali ukoliko ste u toku jedne nedelje već osvojili nagradu morate sačekati sledeću nedelju kako biste ponovo učestvovali.
6. Dobitnike ćemo objaviti na našoj Facebook stranici i kontaktirati ih mejlom.
7. Dobitnici koji su iz Beograda nagrade će moći da podignu u redakciji nedeljnika Novi magazin na Terazijama a dobitnicima iz unutrašnjosti nagrade ćemo poslati poštom na kućnu adresu.
Ukratko o knjizi
Mlada lekarka, Natalija, pokušava da otkrije istinu o smrti svoga dede negde na Balkanu. Prisećajući se priča koje joj je pripovedao u detinjstvu, Natalija shvata da je možda umro dok je tragao za besmrtnim čovekom, vagabundom za koga se govorilo da ne može umreti.
Nastojeći da shvati zbog čega bi se čovek koji je oduvek bio racionalan upustio u takvu potragu, nailazi na trag koji će je dovesti do pohabanog primerka Knjige o džungli i neobične priče o tigrovoj ženi.
Biografija autora
Tea Obreht rodila se u Beogradu 1985, a u Sjedinjenim Američkim Državama živi od svoje dvanaeste godine. Njene radove objavljivali su Njujorker, Atlantik, Harpers i Gardijan, a uključena je i u antologije Najbolje američke kratke priče te Najboljeg američkog neobaveznog štiva.
Njujorker ju je uvrstio među dvadeset najboljih američkih pisaca mlađih od četrdeset godina, kao i u listu „5 ispod 35“ Nacionalne fondacije za knjigu. Dobitnik je nagrade „Orindž“ kao najbolje žensko pero 2011. Živi u Njujorku.
Pokloni! Svi su mi nesto davali jer sam mala, sad ne mogu ni da posteno zaradim a kamoli da dobijem nesto 🙂
Miris vruceg dzema od kajsija, koji mi deca kasikama grabimo iz velike plave serpe…….
Одем до продавнице и за 5 динара купиm десетак турбо жваки, са којима правим ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључим Пинк и гледам Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, одем код ортака да се играм кликерима, узмем му два стакленца, ал изгубим мермерца, ал нема везе, прошле недеље сам му узео нафталинца. Онда одемо код комшије и крадемо му трешње, умажемо се као свиње, одем кући, кева ми опали два три шамара јер нисам био кући кад је долазила тетка коју нисам видео две године.
onaj osecaj kad ti je samo stalo da se izadje vani i da se igra, fudbal, zmurka, lastis, sankanje po brdima, skijanje, grudvanje….
Igra
TROTINET…prva asocijacija, kad pomislim na detinjstvo. Trotinet i brzina koju sam “razvijala” terajući ga… a taj isti trotinet uživala su kasnije i moja deca da “teraju” !!!
Poni bicikl, igranje na ulici, Tom i Dzeri, Nindza Kornjace, kradja tresanja iz komsijinog dvorista… Sve ono sto danasnja deca nazalost nikada nece imati 🙁
Ah, detinjstvo – sloboda, mir, bratstvo i jedinstvo… i one Jagodica žele bombone!