Kako da osvojite knjigu?
1. Svi zainteresovani za učešće treba da u komentaru ove vesti na sajtu Novog magazina odgovore na pitanje: Šta nas čini Evropljanima?
(Pri ostavljanju komentara koristite puno ime i prezime, jer se NEĆE računati odgovori koji ne budu potpisani ).
2. Pobeđuju dva odgovora koja budu imala najviše preporuka do 16 časova.
3. Ukoliko broj preporuka bude izjednačen, nagradna igra se produžava za 15 minuta i imena dobitnika se tada određuju.
4. Računaće se SAMO odgovori onih učesnika koji su ostavili e-mail adresu (vidljivu jedino administratorima sajta). Odgovori učesnika koji nisu ostavili mejl NEĆE biti objavljeni na sajtu i neće učestvovati u nagradnoj igri.
5. Pravo učešća imaju oni koji u protekle četiri nedelje nisu osvojili knjigu.
6. Dobitnike ćemo objaviti na našoj Facebook stranici i kontaktirati ih mejlom.
7. Dobitnici koji su iz Beograda nagrade će moći da podignu u Cliu (Gospodar Jovanova 44) a dobitnicima iz ostalih mesta u Srbiji nagrade će biti poslate poštom na kućnu adresu.
Ukratko o knjizi
Legenda Evrope jeste priznanje vere u Evropu i njen dekalog. Političari i diplomate govore o ekonomskim koristima i gubicima koji proizlaze iz integracija. To stanovište je ponekad mučno, prosjačko i bedno. Pisac se poziva na osećanje i razum predlažući, prvu formulu evropskog patriotizma u Poljskoj, a možda i u svetu, zasnovanu na zajedničkom nasleđu kulture, prava, umetnosti, kroz pobedu i poraze, pa i zločin u istoriji.
Evropski identitet primorava na preuzimanje odgovornosti i, istovremeno, daje široka prava. Ova knjiga, po mišljenju autora, sadrži najvažnije elemente brevijara Evropljanina, legende kontinenta s kojima bi želeo da upozna čitaoce. To je, istovremeno, način da se zadrži vlastiti nacionalni identitet i prihvati etapa na putu pomirenja i ujedinjavanja čitavog sveta.
O autoru
Pjotr Kuncevič rođen je 19. marta 1936. godine u Varšavi. Studirao je polonistiku, istoriju umetnosti i orijentalistiku na Katoličkom univerzitetu u Lublinu i na Varšavskom univerzitetu. Doktorirao je na temu poetike Marije Pavlikovske-Jasnoževske.
U novinarstvu je debitovao 1953. godine. Predavao je na visokim školama, radio u redakcijama Wspólczesnosci i Poezji, bio upravnik pozorišta i predsednik Udruženja poljskih književnika.
Po principu izuzetak potvrdjuje pravilo, ni po jednom kriterijumu ne mozemo se nazvati Evropljanima, mozda bas zato to najvise i jesmo…
Na istom smo kontinentu,sa istom ili slicnom prosloscu; neraskidivi deo Evrope, priznali oni to ili ne…
Pišući pre više od 200 godina o kolonijalnim pohodima Španaca, Engleza, Holanđana, Portugalaca, Francuza i drugih evropskih naroda, Adam Smit je govorio o “divljačkoj nepravednosti Evropljana”. I naše divljaštvo sasvim je u duhu te evropske tradicije, zaustavljene u ujedinjenoj Evropi pre samo šezdesetak godina. Samo je pomalo anahrono, što nije ništa čudno za ometene u razvoju.