Naučnici su snimali pokreti očiju grupe dobrovoljaca i kda su govorili istinu i kada su lagali. Psiholog Ričard Vajsman kaže da rezultati ovog istraživanja nisu otkrili nikakvu povezanost između laži i pokreta oka.
U nastavku studije, analizirani su snimci konferencija za štampu na kojima su ljudi apelovali za pomoć u pronalaženju nestalih osoba ili u kojima su iznosili istine o tome da su žrtve nekog zločina.
Iako se kasnije u realnom životu ispostavilo da su neki od tih ljudi lagali ta veza se nije mogla dokazati na osnovu pokreta oka dok su govorili u javnosti.
Profesor Vajsman kaže da ipak postoje načini u ponašanju ljudi na osnovu kojim se mogu prepoznati lažovi.
“Lažovi izmišljaju događaje koji se nikada nisu dogodili te će u prepričavanju istih mnogo manje koristiti reči: ja, moj, moje…. Laganje zahteva veliku koncentraciju pa će osoba koja laže biti fokusirana na to i neće se puno kretati okolo”, kaže on.
Takođe ističe da lažovi dosta zamuckuju u pokušaju da smisle nastavak priče, da im treba im vreme da počnu da odgovaraju na vaše pitanje i da dosta gestikuliraju rukama.