Najkritičniji period za vina spravljena u domaćinstvu je upravo ovaj nastupajući, jer povećane temperature u podrumu izazivaju neželjene promene. Mnogobrojni mikroorganizmi sadržani u vinu, pod uticajem otopljavanja, započeće svoju aktivnost, pa ukoliko je bilo više grešaka i propusta prilikom njegovog spravljanja, to će i posledice u ovo vreme biti ozbiljnije.
Upravo u nedovoljno prevrelim vinima s prolećnim otopljavanjem dolazi do naknadnog spontanog vrenja, koje uzročno-posledičnim vezama pokreće i druge neželjene procese, pa neretko dolazi do kvarenja vina.
U vinima koja su nestručno spravljena i u kojima se zadržala veća količina neprevrelog šećera, naknadno spontano vrenje može da se spreči na nekoliko načina.
Prvi način je da se vino drži u što hladnijim prostorijama u kojima temperatura ni leti ne prelazi 13-14 stepeni. Na taj način kvaščeva gljivica i ostali mikroorganizmi neće imati uslova za svoj razvoj.
Drugi je način da se izbistreno i još naknadnim vrenjem nezahvaćeno vino, profiltrira. Takođe, na filtracionim površinama zadržaće se kvasci i mikroorganizmi, uzročnici kvarenja.
Treći način je da se pojačanim sumporisanjem, u vinima spreči aktivnost mikroflore.
Međutim, valja znati da (zlo)upotreba sumpora u vinu predstavlja nužno zlo i da ovo zaštitno sredstvo, naročito u većim količinama, oduzima vinu njegovu biološku vrednost, prirodnost i kvalitet.