To ne znači da treba da izbegavate odlazak u teretanu ili tražite izgovore da ne idete na trčanje, već da samo treba da pravite dovoljno duge pauze između dva odlaska.
Ne postajemo zategnutiji u teretani ili u bazenu. Vredno vežbanje zapravo je stimulans za telo koji povećava broj srčanih otkucaja, razlaže mišićna vlakna, izaziva pojačan rad nadbubrežnih žlezda, koje luče hormone stresa – adrenalin i kortizol i generalno poručuje našem telu da održvanje postojećeg stanja neće biti dovoljno za dugoročno bavljenje takvim aktivnostima.
“Zatezanje” i rast mišića, odnosno reakcija tela na taj stimulans, dešava se kasnije. Dok jedete i odmarate se, telo vredno radi na popravljanju oštećenog tkiva, jačanju srca i drugih mišića, dopunjavanju rezervi “goriva” i sistemu dopremanja kiseonika do svih delova organizma, kako bi bio snažniji i efikasniji narednog puta kada ga izložite stresu. Sve to se dešava iznova i iznova posle svake fizičke aktivnosti.
Pažljivim doziranjem treninga i davanjem dovoljno vremena telu da stimuliše promenu, obnovi se i adaptira, postajete sve sposobniji za veće fizičke izazove. Problem je u tome što se ljudi nikad u potpunosti ne oporave u vremenu između vežbanja.
Deo umora ostaje uz nas i postepeno se akumulira tokom dužeg perioda intenzivnog treniranja, što se dešava i profesionalnim sportistima. Čak i kad postajemo u sve boljoj kondiciji, mehanizmi oporavka i adaptacije gube svoje “moći” i stavljaju nas u rizik od hronične iscrpljenosti, problema sa spavanjem, nedovoljne motivisanosti, zbog pada testosterona i povećanja nivoa kreatin kinaze i uree u organizmu.
Atletičari i biciklisti obično ciljaju da dostignu najbolju kondiciju oko dve nedelje pre nekog takmičenja. Trening tada postaje lakši i priprema takmičara za trku. Istraživanja su pokazala da kumulativni umor brzo nestaje za te dve nedelje, dok se kondicija smanjuje minimalno, što znači da možete učestvovati u takmičenju u odličnoj formi i uz to odmorni i postići idealne performanse.
Duga pauza ne znači da treba da se izležavate na kauču. Ali klonite se aktivnosti koje liče na vaš uobičajeni plan treninga i bavite se drugačijim sportovima. Ako volite da trčite, na primer, radite vežbe istezanja koje bi trebalo da ojačaju vaše zglobove i spreče buduće povrede.
Ako volite da igrate košarku, tokom pauze vozite bicikl ili pešačite, kako biste nastavili da razvijate srce i pluća, a zaštitili kosti i zglobove.