Među osobljem bolnice u Novosibirsku svi znaju za Mašinu sudbinu i u hodniku su joj postavili krevet i hranu. Lekari se nadaju da će se neko sažaliti i udomiti je.
“Tuga joj se vidi u očima. Ona ne izgleda kao ostali, srećni psi. Životinje su iste kao ljudi”, kaže doktor Vladimir Bespalov.
Jedna porodica je pokušala da odvede Mašu, ali je ona u tri ujutru pobegla iz njihovog doma i vratila se u bolnicu.
“Mislim da nikada neće otići odavde”, kaže medicinska sestra Ala Voroncova.
Mašin primer je poslednji u nizu koji govori o neverovatnoj odanosti i bezuslovnoj ljubavi psa prema čoveku.
Terijer Bobi, koji je pripadao policajcu Bobiju Greju, uspeo je bez tuđe pomoći da pronađe grob svog vlasnika i danonoćno je bdeo nad njim.
Još poznatiji je akita po imenu Hačiko koji je čitavih deset godina pred železničkom stanicom u Tokuju čekao da se njegov gazda vrati s posla. Profesor Hidesaburo Ueno preminuo je od infarkta na fakultetu.