Otkriće predstavlja važan korak u razumevanju procesa koji omogućava začeće, a u bliskoj budućnosti trebalo bi da obezbedi razvoj novih oblika kontracepcije i lečenja neplodnosti.
Biohemičari ocenjuju ove rezultate ključnim jer sada znaju oba proteina koji su odgovorni za vezivanje spermatozoida za jajnu ćeliju.
Naučnici su ranije već znali da protein Izumo1on omogućava speratozoidu da se veže za jajnu ćeliju ali niko nije znao koji se protein na jajnoj stanici vezuje za njega.
Ovom metodom tim je otkrio receptor koji je nazvao Juno prema rimskoj boginji plodnosti, baš kao što je Izumo1 nazvan prema japanskom simbolu reprodukcije.
Istraživanje je pokazalo da Juno postoji kod svih sisara, uključujući i ljude i da se bez njega jajne ćelije i spermatozoidi ne mogu povezati. Rezultati su otkrili da protein ima još jednu funkciju – da onemogući spajanje drugog spermatozoida nakon što je ćelija već oplođena. Naime, Juno nestaje s površine jajašca u roku od 30 do 45 minuta nakon oplodnje.
Istraživači očekuju da se ovo otkriće može odmah početi da se koristi u lečenju neplodnosti. Žene koje imaju problema s neplodnošću mogle bi testirati proteine na svojim jajnim ćelijama. Ako se pokaže da im nedostaje protein Juno ili da on ima neki defekt, mogle bi isprobati tehniku intracitoplamičkog ubrizgavanja sperme u kojoj se jedan spermatozoid ubacuje u jajnu ćeliju.
Analize svojstava Juna trebalo bi omogućiti razvoj nove generacije kontracepcije koja će sprečavati vezivanje Junoa i Izumo1.