“Treniram svakog dana po dva sata, želim da napredujem. Trenirao sam u svim borilačkim klubovima u Zrenjaninu. Najteži od svih sportova koje sam savladao je kjokušinkai karate, odnosno karate sa punim kontaktom po celom telu, jer borci pri borbama ne nose rukavice, niti bilo kakvu zaštitu”, objašnjava Ajrudin.
Sposobnost da postigne vrhunske rezultate u potpuno različitim sportovima, bez obzira da li su u pitanju discipline u kojima dominiraju bacačke ili udaračke tehnike, ne sreće se često, objašnjavaju treneri Goran Gluvajić i Petar Bogdanović.
Talenat za različite borilačke sportove i nesalomivi sportski duh Ajrudinu su doneli poštovanje sportista i popularnost na takmičenjima. U opštini Odžaci proglasili su ga za ličnost 2012. jer nastupa za njihov klub „Mladost“, a i u rodnom gradu prepoznali su talenat. Dobitnik je Nagrade grada Zrenjanina za izuzetne rezultate ostvarene u sportu.
“Puno mi znači nagrada grada. Mnogi koji me znaju nisu znali da se bavim sportom, sada mi prilaze, čestitaju, zapitkuju gde sam sve bio i gde se takmičio. Spisak je sve duži, to je skoro hiljadu borbi. Punih je dvadeset godina od kada sam stao na strunjaču”, kaže Ajrudin.
Lako pobeđuje, ali ima samo jednu prepreku koju ne može da savlada – posao. Prekinuo je studije više škole, sam se izdržava radeći svakojake poslove, od krečenja do stolarije i uglavnom tako plaća odlaske na takmičenja.
“Voleo bih da radim negde za stalno, nije jednostavno planirati sportski kalendar takmičenja. Ipak, ja sam skroman, od osvojenih nagrada finansiram sledeće putovanje. Pošto se borim u drevnoj grčkoj veštini panatkrion njihova federacija mi plaća učešće na takmičenjima, pa sam tu miran. Do sada nisam uspeo da nađem sponzore. Ipak, nisam nikada odustajao. Pred odlazak na SP u kjokušinu krečio sam do četiri ujutru, kako bi zaradio novac za put. Znam sve da radim. Zidam, malterišem, a istovarao sam i kamione kako bi zaradio novac za put i smeštaj. Ipak, nekada sve to nije dovoljno”, kaže Ajrudin.
Na takmičenjima je osvojio 200 medalja – zlata, srebra i bronze. Samo seniorske medalje teške su sedam kilograma i 300 grama, a ima ih 110. Juniorskih medalja osvojio je 30, onda slede pionirske i kadetske, pa pehari.
Svoju zemlju Srbiju predstavlja na najbolji način svojim uspesima.
“Planiram da završim školovanje i jednog dana otvorim svoj klub i radim sa decom raznih uzrasta, naročito sa decom ometenom u razvoju, decom sa starateljstvom kakav sam i ja bio… Niko ne mora da završi na ulici, svi mogu da budu sportisti”, priča svoje planove Ajrudin.