Ova disciplina posebno je razvijena tamo gde pravila nisu jasno utvrđena, pa spletkaroši pokušavaju da se dodvore nadležnima i predstave sebe u najboljem, a druge u najgorem svetlu.
Poslovni trener Zoran Drobnjak napominje da spletkarenju najčešće pribegavaju neradnici i neostvareni ljudi.
– To znaju (bar na nekom nivou) i žrtve spletkarenja, a i oni koji to slušaju. Najbolje je ponašati se prema spletkarošima onako kako zaslužuju takvi ljudi – ignorisati i njih i njihove spletke ili napasti kod njih ono što je pravi problem: njihov nerad i neostvarenost – savetuje Drobnjak.
Tehnike koje spletkaroši koriste su raznovrsne: od najjednostavnijih koje podrazumevaju da pred kolegama i nadređenima “blate” žrtvu pričajući kako je neodgovorna, lenja, nepouzdana. Nekad, međutim, pređu i na “viši” nivo, pa se urote sa sličnima ne bi li napakostili određenoj osobi. Mada je žrtvi teško da se kontroliše u situaciji kad sluša neistine o sebi, upravo to treba da uradi.
– Ako reagujemo na spletkarenje, pogotovo emotivno, dajemo mu legitimitet i činimo da drugi ljudi pomisle da je to istina zato što smo reagovali. Da je neistina, ne bismo reagovali – opominje Drobnjak.
I dok je relativno lako izboriti se sa neistinama koje šire kolege, situacija je nešto drugačija ako nas je nadređeni “uzeo na zub”.
– Ako je šef taj koji spletkari, onda smo u problemu zato što on ima mogućnosti da nam radi razne loše stvari. Rešenje – bežite odatle glavom bez obzira – zaključuje naš sagovornik.
Ne odustajte..borite se za pravdu..