Elektronski mediji i naučnici širom sveta uporedili su značaj ovog otkrića s otkrivanjem Higsovog bozona 2012. godine.
“Otkrivanje ovog signala je bilo jedan od najvažnijih ciljeva u kosmologiji danas”, rekao je astronom Džon Kovač sa Harvarda, predvodnik tima koji je danas objavio ovo otkriće.
Ovaj rad treba da verifikuju drugi naučnici, ali je već izazvao veliko interesovanje u naučnoj zajednici. Fizičari će tako moći da imaju uvid u vreli i divlji rani univerzum, kada su temperature bile veće za 13 redova veličine nego one koje mogu da se dostignu u Velikom hadronskom sudaraču (LHC).
Osim toga, ovo otkriće moglo bi da reši neke zaostale probleme s trenutnim modelima Velikog praska i porekla univerzuma.
Istraživači su otkrili ono što se naziva primordijalna polarizacija B-moda i važna je iz bar dva razloga.
To bi mogao da bude prvo otkriće gravitacionih talasa koji su predviđeni Ajnštajnovom teorijom relativiteta, ali do sada nisu eksperimentalno potvrđeni. Verovatno je, međutim, važnije što bi to otkriće bila prva direktna potvrda događaja koji se naziva inflacija, koji je izazvao eksponencijalno širenje univerzuma neposredno posle njegovog stvaranja.
“Ovo je bukvalno pogled unazad, skoro do početka samog vremena”, rekao je fizičar Lorens Kraus s Univerziteta Arizona, koji nije učestvovao u radu, ali koji je proučavao inflaciju.
Kraus nije jedini oduševljen ovim otkrićem.
“Ovo je spektakularno! Video sam rad. Argumenti su ubedljivi, a naučnici koji su radili na ovome su među najpažljivijim i najkonzervativnijim ljudima koje poznajem”, rekao je profesor Mark Kamionkovski s univerziteta Džons Hopkins.
Otkriće je objavio američki tim koji je radio na projektu zvanom Bajsep dva (BICEP2), odnosno korišćenje teleskopa na Južnom Polu da bi se detaljno proučavao mali deo neba.
Cilj je bio da se nađe rezidualni marker inflacije.
Inflacija je u teoriji prvi put predložena početkom osamdesetih godina prošlog veka i njom je htelo da se objasne neki detalji teorije Velikog praska koji se nisu sasvim uklapali, kao što je pitanje zašto duboki svemir izgleda isto na svim stranama neba.
Svi su se tada slagali da bi vrlo brzo širenje na početku moglo da izjednači sve nejednakosti.
Inflacija je, međutim, donela jedno vrlo specifično predviđanje – da bi uz nju išli talasi gravitacione energije koji bi ostavili neizbrisiv trag na najstarijem svetlu na nebu – kosmičkoj mikrotalasnoj pozadini (CMB).
Tim Bajsepa dva objavio je danas da je identifikovao taj signal. Naučnici su ga nazvali polarizacijom B-moda. To je karakteristično zakrivljenje u svojstvima pravaca CMB-a. Samo gravitacioni talasi koji se kreću kroz univerzum u svojoj inflatornoj fazi su mogli da ostave takav trag.
Ispostavilo se i da je signal bio nešto jači nego što su se mnogi naučnici nadali. To je pojednostavilo stvari i to znači da neki egzotičniji modeli rada inflacije nisu više održivi.
Rezultati su takođe postavili i granicu energije za taj događaj – 10 triliona (10.000.000.000.000.000) gigaelektronvolti. Ovo je u skladu s Velikom teorijom objedinjenja, što je oblast u kojoj fizičari čestica veruju da se objedinjuju tri od četiri osnovne sile prirode.
Osim toga, povezivanje gravitacionih talasa s epohom u kome su kvantni efekti bili vrlo dominantni poboljšava mogućnosti naučnika da jednog dana u Teoriju svega ubace i četvrtu osnovnu silu – gravitaciju.
Senzacionalna priroda ovog otkrića znači da će rezultati Bajsepa dva biti podvrgnuti strogoj naučnoj recenziji. Ako budući eksperimenti potvrde ove rezultate, istraživačima najverovatnije sledi Nobelova nagrada.
Jedna od mogućih budućih recenzenata ovih nalaza je doktorka Džo Dankli koji je istraživala podatke o signalu B-modela dobijene kroz evropski teleskop Plank.
“Ne mogu vam opisati koliko je ovo uzbudljivo. Inflacija zvuči kao luda ideja, ali sve što je važno, sve što vidimo danas – galaksije, zvezde, planete – sve je to utisnuto u tom trenutku, za manje od bilionitog dela sekunde”, rekla je Danklijeva.