„Ova najnovija publikacija koja je objavljena pre dve nedelje u jednom od najboljih svetskih časopisa jasno i elegatno objašnjava primenu matičnih ćelija u kliničke svrhe“, rekao je Stojković u emisiji Newsnight na N1.
Kako je pojasnio, reč je o korišćenju ćelija koje su reprogramirane u ćelije koje produkuju insulin i koje su transplantirane ženi koja je posle 75 dana pokazala znake poboljšanja i već godinu dana od tada ne koristi insulin.
Te ćelije su, kako navodi, dobijene od samog pacijenta i u laboratoriji „naterane“ da budu beta ćelije – ćelije pankreasa. Takođe, objašnjava genetičar, urađena je translplantacija u trbušnu muskulaturu, a ne u jetru.
„Sama operacija trajala je 30 minuta, što je brzo i efikasno“, istakao je Stojković.
Šta mogu da očekuju oboleli
Ta regenerativna medicina, što se tiče šećera tipa 1 je veliki iskorak.
„Nadam se da će promeniti i kompletno strategiju borbe protiv bolesti. Svi znamo da postoji nedostatak organa za transplantaciju i drugi problemi koji onemogućavaju efikasno lečenje ove bolesti“, naglasio je on.
Da bi ušlo u širu primenu, kako objašnjava Stojković, potrebno je da da prođe izvesno vreme – između četiri i pet godina, da se vide rezultati.
„Ovo je pionirski rad i dobar početak. Bitno da se kaže da su kliničke studije u ranim fazama, i da mora da prođe veliki broj pacijenata da se vidi da je terapija efikasna i bezbedna po pacijente“, objasnio je genetičar.
„Uslovi za bavljenje naukom u Srbiji ne postoje“
Stojković je rekao da je povratkom u Srbiju, stavio sebe na raspolaganje, ali da smatra da uslovi za bavljenje naukom u Srbiji ne postoje.
„Postioje podela u društvu koja se svodi na to ko je podoban ili ne. Nakon svih ovih godina rada u Leskovcu i SAD primećujem da ne postoji želja da se nauka podrži u našoj zemlji“, kazao je Stojković.
U tome leži i glavni razlog što, kako je kaže, veliki broj mladih naučnika svoju šansu traži u inostranstvu.