Ali, našao se jedan nutricionista koji tvrdi potpuno suprotno. Rebeka Šritcfild koja tvrdi da jesti treba kad smo gladni, pa makar to bilo i u dva ujutro i da nam to neće nabiti dodatne kilograme.
Da teorija nije objavljena na portalu Opre, ne bismo je niti uzeli tako ozbiljno, no kako je Opra poznata po promovisanju zdravih načina života, možda u celoj priči ipak ima dovoljno istine da bi vredilo isprobati.
Znači, kad dođete kući iz noćnog izlaska i želudac vam vrišti od gladi, trebalo bi da mu zadovoljiti želje i pojesti nešto, naravno, pazeći pritom da se ne radi o brzoj hrani koja je sama po sebi loša za nas.
Puno je važnije, tvrdi ona, jesmo li gladni nego kad jedemo, jer u našem telu se ništa posebno ne događa kad prođe, na primer, 18 ili 20 sati, pa nema osnove za tvrdnje da će sve što nakon toga pojedemo otići u salo.
Naravno, ova se logika treba protegnuti na celi dan, tako da bi sve obroke trebalo podesiti prema osećaju gladi, a ne prema diktiranom tempu hranjenja. Nije loša ideja, vredi isprobati.
Naravno da je istina. ja čitav život jedem kad sam gladna, često je to u sred noći, jer ne bih nikad mogla zaspati gladna, pa nikad nisam imala problema sa viškom kilograma. Isto tako se desi da nemam mnogo obroka u toku dana iz istog razloga. Znači, jesti samo kad osjetite glad, a ne kad vam sat tako kaže ili iz dosade. Pozdrav