Najnovija studija je utvrdila da nije sigurno da će beba koja prohoda sa 9 meseci biti naprednija u kasnijem životu, od bebe koja prohoda kasnije, niti da će beba koja samostalno sedi u ranim mesecima života biti pametnija.
Istraživanje je sproveo tim švajcarskih lekara Dečje bolnice u Cirihu koji su pratili razvoj 222 zdravih beba, rođenih od 1973 do 1993. godine, od rođenja do njihove 18 godine. Tokom prve dve godine života deca su 7 puta pregledana, a u narednih 16 godina odlazili na redovne testove ravnoteže, koordinacije i inteligencije.
Njihovi roditelji su beležili kada su prvi put samostalno seli i kada su napravili prvih 5 koraka bez pridržavanja za nameštaj i bez pomoći roditelja. U proseku, deca prvi put samostalno sede sa 6 i po meseci. Nekima je to pošlo za rukom sa samo 4 meseca, a nekima tek sa napunjenih godinu dana.
Uobičajeno vreme za prve korake je 12 meseci, međutim neke bebe prohodaju i sa 8 meseci, a neke tek sa 20 meseci.
Zaključci istraživanja su da nema veze između ranog razvoja motorike i kasnijeg razvoja i da “tajming ne igra nikakvu ključnu ulogu kada je razvoj motorikeu pitanju, kao i da deca koja ranije prohodaju nisu uvek pametnija niti moraju da imaju bolju koordinaciju pokreta kasnije u životu”.
Pedijatri kažu da se svakodnevno susreću sa roditeljima koji se brinu da li njihova deca sporije ili kasnije kreću sa nekim motoričkim funkcijama, poput hodanja, i da bi to moglo da utiče na njihov dalji razvoj.
Međutim, ova studija je pokazala da se doba kada deca počinju da hodaju razlikuje od slučaja do slučaja i da ne postoji veza između kasnijeg prohodavanja i niže inteligencije ili loše koordinacije pokreta u kasnijem životu.
Jedina preporuka preporuka pedijatara jeste da se konsultujete sa doktorom ako vaše ne prohoda sa navršenih 18 meseci.