Istraživanje koje je obuhvatilo stranice na engleskom, a koje su često izvor za prevode na druge jezike, pokazalo je koliko je nepouzdano koristiti samo internet kao sredstvo da se dođe do podataka.
A to je ono što čine mnogi – od đaka koji rade domaći, preko novinara, pa do ozbiljnih kompanija koje pripremaju prezentacije.
Stranice na Vikipediji uređuju posetioci i to dovodi i do toga da se pojavljuju materijalne greške kao posledica ljudske nepažnje ali i greške koje su posledica namerne sabotaže i podmetanja netačnih podataka.
S druge strane, administratori doprinose širenju grešaka jer sporo reaguje na pritužbe u kojima se ukazuje na netačne podatke, navodi se u istraživanju koje je za potrebe lista Public Relations Journal sproveo tim na čijem je čelu bila profesor Marsija Distaso sa Pen Stejt univerziteta.
Ona navodi da na četvrtinu žalbi na greške ispitanici nisu dobili bilo kakve odgovore od administratora, u nekim slučajevima su odgovori stizali posle nekoliko sedmica, iako na Vikipediji tvrde da se sve rešava za dva do pet dana.
Zanimljivo je i da brojne velike kompanije koje su predstavljene na Vikipediji, čak 25 odsto od onih koje su bile obuhvaćene istraživanjem, nikada nisu proverile šta piše u člancima o njima, jer to ne smatraju svojom zvaničnom prezentacijom.
I vaš članak sadrži ozbiljnu grešku. Pročitajte istraživanje precizno pre nego što ga prepričate, menjajući mu značajno smisao. Istraživanje ne govori o svim člancima, već govori o tome da za 60% članaka posvećenih opisu neke kompanije (dakle vrlo uzak skup članaka), zaposleni u toj kompaniji koji su proverili članak kažu da sadrži neku grešku.