Odlučiti između dve ili više mogućnosti je teško, jer svaki izbor nosi svoje posledice. Ponekad se čini da je neka odluka dobra, ali se završi loše. Ponekad stvari nisu mogle proći bolje, a odluka je doneta naprečac. Neodlučnost je sigurno najveći neprijatelj dobrih odluka, ali brzopleto i nepromišljeno donošenje važnih odluka može biti podjednako opasno.
Kajla Albert, stručnjak za društvene medije, pisac i savetnik tvrdi da, iako nema univerzalnih pravila koja garantuju donošenje najboljih odluka u svim situacijama, praksa je ipak potvrđuje praktičnost ovih pet pravila:
Proverite koja opcija vam više prija- Ona opcija koja u vama momentalno stvara nelagodnost i pritisak, verovatno nije opcija koju treba da odaberete. Odluka treba da donese olakšanje, a ne da poveća napetost.
Dobro se informišite – Što više informacija posedujete, to ćete lakše moći da sagledate širu sliku i donesete kvalitetniju odluku. Manja je verovatnoća da ćete informisani doneti odluku zbog koje ćete kasnije zažaliti.
Oslobodite se potrebe da donesete savršenu odluku – Prevelik je pritisak doneti savršenu odluku, a pod pritiskom mozak ne radi punim kapacitetom. Radije prihvatite mogućnost da je greška moguća i napravite plan B.
Promena je uvek moguća – Doneli ste odluku i nije ispalo onako kako ste očekivali? Promenite odluku ili ugao iz kog prilazite toj stvari. Možda je problem u vama, a ne u odluci.
Prestanite da nagađate – Što više razmišljate o mogućnostima koje su pred vama i pokušavate da predvidite ishod svake potencijalne odluke, to vam odlučivanje postaje sve veći teret. Najbolje odluke se donose rasterećenog uma, opušteno i slobodno. Pa šta bude..