– Stalno sam ga moljakala da uradi domaći i na to bih potrošila više vremena nego koliko je njemu trebalo da ga savlada – kaže Visnerova. – Kada je upisao četvrti razred, promenila sam strategiju. Samo bih ga pitala da li ima domaći i treba li mu pomoć. Na početku je bilo teško, jer sam prestala da ga opominjem i podsećam, pa bi se on setio tek uveče kasno ili ujutru pred školu. Govorila sam mu da me ne zanima i da je to njegova odgovornost. Izvukao je vremenom poentu i sada je sve bolje nego ranije.
Dečak sam radi svoje zadatke, ne treba mu mama da ga opominje i glumi policajca, a Visnerova kaže da primećuje da je samostalniji i odgovorniji, što je zapravo i najvažnije.