Doktor Ande Vel je autor devet knjiga o tehnikama disanja a svima preporučuje sledeće: “Kada bih morao ograničiti svoje savete o zdravom životu na samo jedan, to bi bio savet o pravilnom disanju.’
Lagano, duboko disanje je snažna tehnika protiv stresa. Kad udišete vazduh u donji deo pluća, usporavaju se otkucaji srca, smanjuje se pritisak, mišići se opuštaju, slabi osećaj teskobe, a um je smireniji.
Stručnjaci za disanje uočavaju da vrlo malo osoba zna kako pravilno da diše. Ljudi su naučeni da uvuku trbuh i isprse se, zbog čega su mišići napetiji, a disanje ubrzano. Na ovaj način dolazi do one vrste disanja gde se, pre svega, koriste srednji i gornji deo pluća.
Bebe dišu iz stomaka, ali sa godinama, većina ljudi odustane od ovog zdravog načina disanja i pređe na plitko prsno disanje.
Disanje može biti svesno ili nesvesno. Kad jednom naučite da dišete ispravno i to vam predje u naviku, automatski ćete zameniti loše plitko disanje sa dubokim, kvalitetnim udisajima i izdisajima.
Studije su pokazale da koncentrisano duboko disanje može smanjiti hroničnu bol i simptome PMS-a.
Osim što disanje mora biti duboko, važno je i da dišete dovoljno sporo. Naime, ako ste i udahnuli znatniju količinu vazduha bitno je da ga zadržite u plućima dovoljno dugo da bi pluća preuzela kiseonik i izbacila ugljendioksid.
Najbolja izmena gasova dešava se u donjem delu pluća. Zato je važno disati iz stomaka tj. oko pupka, a ne gornjim delom grudnog koša.
Ovako treba da dišetei što češće, jer ćete između ostalog smanjiti stres na najmanji mogući nivo.