Džejms Aruda Henri u svojoj knjizi opisuje teško detinjstvo, avanture na moru, i šta mu se sve u životu događalo zbog toga što nije znao slova.
Nepismen do 92. godine, nije umeo da pročita čak ni jelovnik u restoranu, a pošto je ponosit čovek dešavalo mu se često i da ostane gladan jer nije želeo da zatraži tuđu pomoć.
Sada je u 98. godini objavio je zbirku autobiografskih eseja – Ribarevim jezikom (In A Fisherman’s Language), u kojoj opisuje svoje siromašno detinjstvo u Portugalu, zatim dolazak u Ameriku i avanture na moru.
Knjiga je postigla veliku popularnost i preko noći postala deo obavezne lektire u osnovnim školama.
„Nisam verovao da će otići ovako daleko. Nisam znao da čitam, ni da pišem. Mogu vam reći da sam veoma srećan čovek, jer me sada ljudi zovu i pišu mi”, rekao je ribar u izjavi za Rojters.
Džejms je ostao nepismen jer je rano morao da napusti školu kako bi pomogao porodici da zaradi novac. Radio je svakakve poslove od pekara do zidara.
Prva slova je naučio uz pomoć mlađih rođaka, a zatim je danima radio sam, učeći reči iz jednog dečijeg rečnika. Kada je posle dosta muka savladao alfabet, počeo je da čita sve što bi mu palo pod ruku i shvatio da i sam može da napiše knjigu.
Tako je nastala zbirka priča “Ribarevim jezikom” koja je od objavljivanja u novembru prošle godine prodata u više od 3.000 primeraka.