Grčevitu odbranu starog hrasta kod Gornjeg Milanovca vlast ocenjuje kao izraz palanačkog duha prošlosti i težnju ka zaustavljanju modernizacije Srbije.
Pozivajući se na evropske vrednosti sve brojniji branioci drevnog stabla, sa druge strane, ističu da nisu protiv napretka i izgradnje auto-puta, ali da na seču istorijskog drveta – ne pristaju.
“Ko ruši svoju prirodu, tradiciju i istoriju, ne poštuje ni ljude”, ističe Ivan Karić, narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije. “Nijednoj normalnoj državi u svetu, a mi to očigledno nismo zbog pojedinaca, ne bi se dogodilo da sruši ovakvu vrednost. Umesto da se prvi potpredsednik Vlade bavi istragom kako je zakonska zaštita zaobišla ovako vredno prirodno dobro i kako je došlo do propusta pri projektovanju Koridora 11, on vređa ljude koji postavljaju prava pitanja. Želimo auto-put, ali više od toga – hoćemo uređenu zemlju u kojoj će se poštovati zakon, priroda i ljudi.”
Karić ističe da je najbolji primer kako država treba da štiti svoja prirodna bogatstva – frankfurtska šuma, na čijoj lokaciji je prvobitno planirana izgradnja najvećeg evropskog aerodroma. Šuma je, kaže on, sačuvana, a aerodrom izmešten.
Branioci hrasta zalažu se da dragoceno drvo postane spomenik prirode, kulture i istorije koje bi svoje mesto trebalo da ima između dve trake auto-puta, gde bi bio atrakcija i najlepše stajalište za odmor putnika.
Da jedno drvo ne može da spreči napredak države, ali i da gaženje preko tradicionalnih vrednosti ne donosi nikakvu korist, tvrdi profesor sociologije sa Pravnog fakulteta u Beogradu Milovan Mitrović.
“Odbrana hrasta nije izraz primitivizma ili palanačkog duha, već postmoderni model ponašanja koji je odavno prisutan u Evropi”, objašnjava Mitrović. “Ti ljudi znaju koje su koristi od auto-puta, ali su svesni i njegovih loših strana. Oni su digli glas protiv naše sklonosti da novo izgrađujemo na ruševinama starog. Možemo samo da se zapitamo kakav bi bio epilog ove situacije u prosevećenoj i razvijenoj Nemačkoj, Francuskoj ili Italiji”.
Част је одбранити Храст!
Данас храст, сутра музеј, цркву или човека. Нађите решење, за име Бога. Зелени свуда служе као коректив, напред.
Kada projektuješ imaš lokacijsku dozvolu u kojoj su uslovi koje treba da ispoštuješ. Jedan od uslova je (mogao je biti) da se sačuva taj hrast. Međutim, taj hrast je neko izbrisao iz baze stvari pod zaštitom. I sada projektant nije dobio uslov da ga sačuva. On ne mora da zna da tu postoji taj hrast niti da se razume u hrastove. Za to postoji neko ko treba da ga obavesti za to i da mu uslov da ga obiđe ili ne. Ovog puta nije traženo da se obiđe hrast, samim tim – svako obilaženje nečega bez razloga moglo je kod revizione komisije da izazove pitanje – zašto praviš skupu trasu, obilaziš nešto na svoju ruku a niko ti to ne traži itd…
Ovde je odgovornost na onima koji izdaju uslove, kao i na ministrima koji postavljaju te ljude po tim institutcijama, ali i na javnosti iz tog kraja, jer je svaki projekat prošao javnu raspravu, gde su komšije budućeg puta mogle da dođu i da vide projekat i pitaju za hrast. Ali su na javnoj raspravi pitali šta će biti sa kafanom, a na hrast se niko nije obazirao.