I dok se svi slažu da u ovom periodu najviše pamtimo, naučnici se spore oko razloga. Jedni misle da se življe sećamo prvih iskustava, poput prvog poljupca, seksa, vozačke lekcije, što se uglavnom odvija u ovih deset godina.
Drugi kažu da odgovor leži u tome što o ključnim događajima iz ovog perioda i kasnije razgovaramo.
Međutim, međunarodni tim istraživača ima treću pretpostavku: od 15. do 25. godine se formira identitet, pa prikupljamo informacije i uspomene koje će nas definisati do kraja života.
Da bi testirali ovu teoriju, zamolili su ispitanike da sa liste Oskarom nagrađenih filmova i muzičkih hitova objavljenih između 1950. i 2005. godine, izaberu one kojih se sećaju.
Od toga je trebalo i da izaberu pet omiljenih naslova, kako bi ustanovili da li ljudi jednako pamte događaje koji im ništa ne znače i one koji su im važni.
Zaključak je potvrdio početnu pretpostavku – ispitanici se nisu bolje sećali filmova i pesama koji im nisu bili omiljeni u periodu od 15. do 25. godine, nego u drugim životnim razdobljima.