Kada je rano drveće Protolepidodendropsis pulchra raslo i bujalo, tektonske ploče na kojima se nalazi današnja Norveška nalazile su se u blizini ekvatora. To objašnjava zašto su u večnom ledu pronađene tropske biljke, koje liče na današnje palme.
Iako su naučnici pronašli samo fosilizovana debla, oni kažu da je imalo grane slične paprati i bilo visoko oko četiri metra.
Drveće je imalo i korenje u obliku mašnica i raslo je uglavnom na vlažnom tlu.
Tokom devona količina ugljen dioksida u atmosferi opao je čak 15 puta, a stručnjaci smatraju da je za to odgovorna upravo vegetacija.