Profesor Dženi Grejvs, jedna od najuticajnijih australijskih naučnika, veruje da je muškom rodu preti istrebljenje jer je muški polni hromozom nasledno previše slab da bi se borio sa evolucijom, što znači da muškarci polako nestaju.
Predviđanje profesorke Grejvs se zasniva na broju gena muških i ženskih polnih hromozoma. Ženski, ili X hromozom, sadrži oko 1.000 zdravih hromozoma. A žene imaju po dva ta hromozoma. Muški Y hromozom je počeo sa istim brojem gena kao i ženski. Ali tokom hiljada miliona godina se smanjio tako da kod modernog čoveka ima manje od 100 gena.
To se odnosi i na SRY gen, koji određuje da li će embrion biti muški ili ženski. I dok žene imaju dva X hromozoma, muškarci imaju jedan plus jedan “slabašni” Y hromozom.
A to je od ključne važnosti, jer onda sparivanje omogućava hromozomu X da vrši neophodne ispravke. A pošto nema svog para, hromozomu Y je teško da ispravlja svoje greške tako da polako propada.
Grejvs, koja je profesor na Univerzitetu u Kanberi kaže da je “ X hromozom sam kod muškaraca, ali da kod žena on ima društvo, tako da može da trampi svoje delove i popravlja sam sebe. A kad je Y u kvaru, nema pomoći pa brzo propada”.
Prilikom predavanja koje je držala na Australijskoj Akademiji Nauka profesorka Grejvs je izjavila kako su preostali hromoomi Y većinom “smeće”. Prema njenom mišljenju do ovakve situacije je došlo zbog “evolucijske nesreće”.
Međutim, ima i dobrih vesti. Profesorka smatra da će trebati nekih 5 miliona godina da hromozom Y i muškarci koje taj hromozom stvara, u potpunosti nestanu.
Drugi sručnjaci smatraju da nema mesta panici.
Profesor Robin Lovel Bedž, stručnjak za polne hromozome sa Nacionalnog instituta za medicinska istraživanja u Londonu, kaže da su istraživanja pokazala da se truljenje hromozoma Y dešava u naletima, i da hromozom Y nije izgubio ni jedan gen već 25 miliona godina.
Profesor Kris Mejson, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, tvrdi da iako se desi da se Y hromozom raspadne u sledećih nekoliko miliona godina, medicina će imati dovoljno vremena da smisli rešenje.
Međutim, profesorka Grejvs ima svoje moguće rešenje. Ona misli da kada se hromozom Y raspadne, neki novi hromozom bi mogao da zauzme njegovo mesto, što bi dovelo do stvaranja nove vrste ljudskih bića. A u prirodi već postoji presedan za tako nešto, u vidu japanskog bodljikavog pacova koji je preživeo gubitak hromozoma Y.