U istraživanju su učestvovala 23 deteta uzrasta 8 do 12 godina među kojima je desetoro bilo gojazno, a 13 normalne telesne težine, piše portal Pliva.
Ispitanicima je praćen rad mozga tokom probanja male količine otopljenog šećera u vodi, pri čemu im je rečeno da se koncentrišu na ukus otopljene smese i da je što duže zadrže u ustima.
Snimci mozga su pokazali da su gojazna deca imala povećanu aktivnost u amigdali i inzuli – područjima mozga zaduženim za percepciju, emocije, svesnost, ukus i motivaciju.
Pri tom je aktivnost striatuma, koji se nalazi u zadnjem delu mozga i čija se aktivnost povezuje s gojaznošću kod odraslih, nije primećena, ali je bitno da se striatum razvija do adolescentskog uzrasta.
Zato autori istraživanja ističu da je gojaznost potrebno sprečiti od najranije životne dobi, obzirom da su određena deca osetljivija na “nagradivanje hranom”, a jednom kada se gojaznost razvije, teško ju je pobediti.