Naučnici su ustanovili da visokomoralni ljudi često ne shvataju šale i to ih čini manje dopadljivim. Okolina ima utisak da su uštogljeni, da misle da su moralno superiorniji od ostalih, zbog čega mnogi ne mogu da se identifikuju sa njima.
Tokom istraživanja ispitivana je veza između smejanja šalama, pričanja viceva i shvatanja sopstvene moralnosti. Studija je uključivala šale koje nisu uvredljive poput “kuc, kuc”, “ko je?”, “šansa”, “nemoguće, šansa ne kuca na vrata dva puta”. Ali, bilo je i uvredljivijih.
Tim je zaključio da su visokomoralni pojedinci manje skloni da cene humor koji je većini smešan, pogotovo onaj koji uključuje benigno kršenje moralnih normi. Ustanovljeno je takođe da su ovi pojedinci manje popularni na radnom mestu kod svojih kolega ili podređenih. Ipak, lideri koji ne shvataju šale jesu manje popularni, ali su i ocenjeni kao pouzdaniji.