Dr Krabtri smatra da naši geni, uz moderni tehnološki razvoj, utiču na to da čovečanstvo postaje “sve gluplje”, a to objašnjava činjenicom da su mutacije uticale na dobar deo od oko 5.000 gena koje označava bazom ljudske inteligencije.
Zbog toga je, kako navodi, moderan čovek manje inteligentan od svojih predaka.
“Nova dostignuća u genetici, antropologiji i biologiji pokazuju da veliki broj gena ima uticaj na naše intelektualne i emocionalne sposobnosti, što ih čini genetski veoma ranjivim. Analiza učestalosti mutacija na genima kod ljudi ukazuje na to da definitivno gubimo te sposobnosti”, navodi Krabtri u drugom delu istraživanja, dodajući da mnoge mutacije utiču na to da se ljudski rod sve teže snalazi u pojedinim situacijama, koje našim precima ne bi predstavljale problem.
“Kada bi se neko iz drevne Atine pojavio među nama, verujem da bi bio najpametniji, boljeg pamćenja, imao bi brojne ideje i mnogo bistriji pogled na važne stvari. Mislim da bi bio i daleko emotivno najstabilniji od nas, naših prijatelja i kolega”, kaže dr Krabtri u prvom delu svog istraživanja.
On navodi da je čovečanstvo svoj intelektualni vrh dostiglo još pre dve do šest hiljada godina, ali da se usprkos “ranjivosti genoma” sadašnje društvo čvrsto drži zahvaljujući prednostima modernog obrazovanja, koje omogućava da se društvena dostignuća brzo i lako šire na sve njegove članove.
Cini mi se da su geni ljudi sa nasih prostora najbrze mutirali