Koristeći posebne hemijske analize, oni su ustanovili da je sir počeo da se pravi na severu Evrope u šestom milenijumu pre nove ere.
Prvi nesumnjivi dokazi da su praistorijski ljudi znali da prave sir dobijeni su analizom masnih kiselina iz neglaziranih keramičkih posuda u obliku cediljki, pronađenih na arheološkim nalazištima u oblasti Kujavija, u centralnoj Poljskoj.
Britanski naučnici su, sa američkim i poljskim kolegama, uspeli da dokažu da su ove rudimentarne keramičke cediljke, koje jako podsećaju na moderne posude za sir, služile za proizvodnju sira.
Naučnici su i ranije pronalazili taloge mleka u posudama pronađenih u iskopinama drevnih naseobina – u severozapadnoj Anatoliji (8.000 godina) i Libiji (7.000 godina), ali dosad nisu bili sigurni da je to mleko bilo korišćeno za proizvodnju mlečnih proizvoda.
“Ove drevne masne kiseline sačuvane u arheološkim keramičkim posudama pružaju nam neverovatan uvid u ishranu i tehnologiju proizvodnje hrane praistorijskih ljudi”, kazao je vođa istraživanja, prof Ričard Everšed.
Prerada mleka, a posebno proizvodnja sira, bila je veoma značajna za rana poljoprivredna društva jer im je omogućavala da sačuvaju mleko od propadanja.
“Tako dobijene proizvode su lakše mogli da transportuju. Proizvodnja sira im je, takođe, omogućavala da dobiju proizvod sa manjim sadržajem laktoze, što je bilo veoma važno za ljude tog vremena, s obzirom da oni još nisu bili razvili toleranciju na laktozu”, kazala je Melani Salk, koautor studije objavljene u časopisu “Priroda” (Nature).
Ona je objasnila da je proizvodnja sira prilično efikasan način da se iskoriste nutriciona svojstva sira, a da se pritom izbegnu sve neprijatne posledice koje laktoza može da izazove, poput grčeva i dijareje.