Ljudi su dugo vremena fascinirani sposobnošću kameleona da menja boju. I sam Aristotel, oduševljeni zoolog, spomenuo je sposobnost guštera u svom delu Historia Animalium, uz napomenu da se „promena boje odvija po celom telu”, sugerirajući da kameleon ima „plašljivu dušu”.
Razlozi zbog kojih kameleoni menjaju boju su različiti. Uključuju temperaturu, svetlost, a sigurno i pozadinu, što većini padne na pamet kada pomisli na kameleona.
Ali, studija o južnoafričkom patuljastom kameleonu pokazala je da se evolucija više okrenula impresioniranju partnera nego stapanju s pozadinom, što sugeriše da su kameleoni razvili veliku paletu boja tokom socijalnih interakcija kao sredstvo komunikacije.
Da biste shvatili kako životinja može koristiti boje kao pouzdan signal drugim životinjama potrebna su objektivna sredstva za kvantifikovanje takve boje i menjanje boja. Naučnici sada mogu da koriste slike kako bi kvantifikovali obojenost životinje, a koriste i matematičke i fiziološke modele kako bi stekli utisak o tome kako boje i nijanse stimulišu fotoreceptore kod životinja.
U studiji objavljenoj u časopisu Biology Letters koristili su fotografske tehnike kvantifikovanja boje i promena boje kameleona koje se vide na njemu tokom agresivnih socijalnih interakcija. Istraživanje je bilo usmereno na takmičenje između odraslih muških kameleona, vrste koja je poznata po svom ratobornom raspoloženju.
Ekipa je snimala i fotografisala svakog kameleona. Cilj je bio da se izmeri boja na 28 različitih delova tela kako bi se otkrilo jesu li i kako boje povezane s ponašanjem kameleona.
Mužjak kameleon mogao je da proceni želju protivnika za borbom na osnovu njegovih svetlih pruga. Takođe je otkriveno da su kameleoni koji su imali više jarkih boja na glavi, koje su se menjale brže, bili oni koji su pobedili u borbi.