Helen Fišer, antropolog sa Rutgers Univerziteta, u saradnji sa neurolozima došla je do slika ljudskog mozga dok se oni nalaze u stanju patnje i bola zbog duboke ljubavi prema nekome.
Pronašli su da osećaj intenzivne ljubavi aktivira nucleus accumbens, područje u mozgu povezano sa nagradama i zavisnosti. Fišer pojednostavljuje taj nalaz zaključujući da ljubav aktivira one delove mozga koji su aktivni i kod zavisnika o kokainu i cigaretama kada znaju da će uskoro konzumirati kokain ili cigarete.
Zato ona preporučuje da ljubav treba tretirati kao i zavisnost. Treba se rešiti čestitki, pisama, poruka ili stvari koje pripadaju voljenoj osobi ili ih barem staviti na neko skriveno mesto.
Nikako ne smemo zvati bivše, tražiti jesu li “online” ili pratiti šta rade na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama.
Kako zaustaviti opsednutost?
Lako je rešiti se stvari, ali kako da prestanemo da mislimo na nekoga? Nažalost, ne možemo jednostavno sakriti sva naša sećanja i osećanja u jednu kutiju. Ipak, Robert Sternberg, psiholog na Univerzitetu Oklahoma i autor popularne triangularne teorije ljubavi prema kojoj se ljubav sastoji od tri komponente: bliskosti, strasti i odanosti, navodi nekoliko saveta:
1. Ako želite da prestanete da mislite o nekome, predočite njegove ili njene negativne karakteristike, a svi ih imamo! Na osnovu toga prepoznajte dobre strane raskida veze i shvatite da je taj prekid zapravo dugoročno pozitivan.
2. Zapamtite činjenicu da veza nikad ne može funkcionisati ako se obe strane ne potrude oko nje. Dakle, dugoročno ta veza nikad ne bi opstala.
3. Pronađite nekoga drugoga jer je to najbolji način da okupirate svoju pažnju. Ali morate biti svesni da “prelazni” partneri obično ne postanu dugoročni partneri.
4. Trudite se da stalno budete zaposleni, i da ne ostavljate sebi vremena za ponovno razmišljanje o toj osobi.
Seksualni psiholog Kerol Kuen slaže se da razmišljanje o negativnim karakteristikama bivše/ bivšeg ljubavnika/ljubavnice može pomoći, ali seks obično stvara pometnju.
Smatra da je jedan od najvećih problema zbog kojeg se ljudi zaljube u pogrešnu osobu zapravo to što zamene dobar seks ili samo snažnu erotsku privlačnost sa ljubavlju i kompatibilnošću. To su različite stvari i, premda bi bilo idealno da dolaze zajedno u paketu, ne smemo mešati seksualnu želju s ljubavlju i obrnuto.
Iako često ne možemo odmah pronaći novog partnera, bilo za ljubav, bilo za zabavu, možemo se stalno zaokupljati nečim.
Lek koji može sprečiti osećaj ljubavi
Profesor psihijatrije na Univerzitetu San Francisko i jedan od autora knjige “A General Theory of Love” Tomas Levin predviđa moguće razlike između toga kako proces odljubljivanja izgleda danas i kako će se odvijati u budućnosti.
On pretpostavlja da ne postoji ništa što osoba može napraviti kako bi se automatski odljubila od nekoga, jednako kao što ne postoji način da se pijana osoba odmah otrezni. Zaljubljenost je slična stanju intoksikacije što je moguće demonstrirati snimcima mozga.
Naime, tehnike poput skenera ili magnetne rezonance su pokazale da u stadijumu zaljubljivanja dolazi do smanjene aktivnosti područja u mozgu koji učestvuju u kritičkom rasuđivanju i u delovima koji obrađuju negativne emocije.
Dakle, zbog smanjenog kapaciteta za rasuđivanje i smanjene količine kontradiktornih dokaza koji pokazuju koliko je osoba štetna za nas, na kraju se zaljubimo u nekoga. Ti nalazi su zapravo dokaz starih narodnih fraza i mudrih izreka poput “Ljubav je slepa” ili “Ljubav sve pobeđuje”.
Levin pretpostavlja da će u budućnosti postojati način za brzo odljubljivanje jer veruje da će savremena medicina otkriti načine upravljanja nivoom neurotransmitera, koji još uvek nisu ni otkriveni, i time prekinuti stanje zaljubljenosti.
“Vreme leči sve rane”
Bitno je imati na umu da intenzitet strastvene ljubavi vremenom izbledi. Naravno da se on može produbiti i stvoriti dugoročnu vezu ili brak, ali činjenica je da nikad neće ostati jednakog intenziteta kao na početku nove veze.
Fišer objašnjava kako postoji istina u staroj izreci “Vreme leči sve rane” i da za to postoje i neurološki dokazi.
Zajedno sa svojim saradnicima pronašla je da ljudi koji su doživeli odbijanje u ljubavi nakon nekog vremena imaju sniženu aktivnost u području mozga povezanom s osećanjima privrženosti. Kako bi se mozak što bolje suočio sa gubitkom, Fišer preporučuje učestalo i intenzivno vežbanje koje pobuđuje hormone poput dopamina, a služi za podizanje raspoloženja.
Za pobuđivanje oksitocina dobri su zagrljaji prijatelja ili drugih bliskih osoba, a on pomaže da se osoba oseća smirenije.
Levin navodi da stanje zaljubljenosti ne traje zauvek, želeli mi to ili ne. Zato, ako se neko oseća sputanim zbog zaljubljenosti u pogrešnu osobu, može se utešiti činjenicom da će u bliskoj budućnosti, verovatno već za nekoliko meseci, biti slobodan.