Odbrojavamo do tih luksuznih dana, pa posle šta bude, neka bude. Novogodišnja euforija prerasta u histeriju, dok sumanuto jurimo ulicama, izlazimo iz radnje u radnju, pravimo redove pred kasama i zastoj u saobraćaju.
Sve zajedno liči na pripremu za sudnji dan. Razum se sve manje pita, ali nam zato srce sve brže kuca u tom naletu želje da Novu godinu dočekamo lepi, okićeni, siti i darežljivi. Svesno postavljamo baš takvu scenografiju, samo da bi bila svečana, drugačija od svakodnevne. I to se onda, kaže sociolog kulture Ratko Božović, naziva protivtežom realnosti.
– Prednovogodišnja atmosfera je zapravo društvena predstava tokom koje svodimo račune, ne vodeći računa koliko imamo i koliko trošimo. Ona je osveta za monotoniju i prisilu svakodnevice, pokušaj da na trenutak umaknemo od siromaštva i odživimo drugačije – objašnjava sagovornik “Života plus”.
Sve što inače ne radimo, sada radimo. Kao da je neki đavo ušao u nas, pa samo ređamo kese u kojima nam je malo toga zaista potrebno. Odjednom želimo da kupimo haljinu koju verovatno nikada ne bismo obukli, a reklame i natpisi sa onim šljaštećim slovima “Akcija, akcija” dođu nam kao vetar u leđa. I kao alibi pred sobom. Nema tog slatkiša kojeg nećemo kupiti deci, a ako nam je inače potrebno četiri šnicle za obrok, naručićemo bar duplo. Iako trpezu punimo namirnicama koje sigurno nećemo moći da pojedemo, radije ćemo ih kasnije baciti nego ih se svesno u startu odreći. Božović to naziva revanšom.
– Svetimo se sopstvenom životu. Prikriveno nezadovoljstvo izbija iz navike da se uoči praznika ponašamo neprimereno vlastitim potrebama i finansijama. Nemam ništa protiv da te dane simbolično obeležimo, da im damo svečaniji ton, pa i da se utešimo, ali problem je što ljudi u svemu preteruju, ne razmišljajući da postoji i sutra – smatra sociolog kulture.
Da se u ovim danima odbacuje i pomisao o vlastitoj kupovnoj moći, koju svakako premašuju troškovi koje pravimo, vidi se i po poklonima. A oni sve manje liče na znak pažnje, jer je sada imperativ luksuz. I, kako prevodi Božović, kompenzacija za godinu u kojoj nismo bili dovoljno prisutni, nežni, pažljivi i dobri prema najbližima. Sada ih kupujemo skupim darovima.
– Umesto da praznici budu povod da se ljudi okupe, razvesele, kvalitetno ispričaju, počeli smo da se takmičimo u onome što je materijalna bliskost. Ako joj kupim nešto luksuzno, žena će mi sve oprostiti i naša porodica će izgledati harmonično – navodi primer sagovornik.
OPASNOST PO ZDRAVLJE
Prema analizi britanskog Nacionalnog centra za zdravlje, novogodišnji praznici mogu da budu veoma opasni, a ta opasnost pogotovo dolazi sa trpeze. Svaki peti čovek se otruje hranom,broj smrti zbog prevelike količine alkohola ili droge poraste za 13 odsto, a za 50 posto je povećan rizik od tragedije u požaru, za koji su krivi alkohol, cigarete i veliki broj sveća i petardi.
Sve to zajedno izgleda previše svetlucavo, pa i dramatično, da bi bilo realno. Napravili smo iskorak iz svakodnevice, pripremili nesvakidašnju dramaturgiju, izašli iz setne potištenosti… I šta sada? Gde smo i kako se osećamo kada se svetiljke ugase, trpeza isprazni, šampanjac popije? Ima li života posle praznika?
– Više se ne ponašamo ekstremno, jer smo se umorili. Bila je to igra na kratke staze. Sada se iz imaginarne situacije vraćamo u stanje realne opterećenosti brigama, opet smo zaduženi i nezadovoljni, a porodica se malo smeje. Pre nego što smo krenuli u slavlje po svaku cenu, zaboravili smo da imamo neplaćene račune ili da se ljubav ne može kupiti za jednu noć u kojoj smo bili darežljivi i dragi – podseća Božović.
I zato, zbog neprimerene euforije, posle praznika na naplatu dolaze dugovi – ljudski i finansijski. I zato posle praznika često dođe praznina.
AKO NE SLAVIŠ, KAO DA TE NEMA
Ne možemo da prikrivamo istinu tvrdeći da naše društvo nije siromašno, kaže Božović. Ali uprkos tome, dodaje, svi moraju sve da slave, jer ko ne slavi, čini se kao da ga nema.
– A suština bi trebalo da bude u porodičnom okupljanju koje je narušeno, jer je ugrožena pozicija porodice kao ćelije društva – smatra sociolog kulture.