Međunarodno istraživanje, nastalo analizom rezultata 522 ispitivanja obuhvatilo je 21 tip antidepresiva, koji se najčešće prepisuju i 120.000 pacijenata. Istraživanje, objavljeno u časopisu Lancet, utvrdilo je da su neki lekovi delotvorniji od drugih, a neki imaju manjih nuspojava.
Ipak, svi lekovi obuhvaćeni istraživanjem, njih 21, što uključuje i generičke i novopatentirane lekove, delotvorniji su nego placebo, zašećerene tabletice koje su davane kontrolnoj grupi.
Čak i te placebo tabletice bolje su nego ništa protiv depresije koja danas pogađa svaku dvadesetu osobu na planeti, piše Gardijan.
Istraživanje je pokazalo da milioni ljudi na svetu koji – uz oklevanje, skepsu ili nadu – uzimaju antidepresive, mogu i dalje to tako činiti bez osećaja krivice, srama ili sumnje u njihovu delotvornost, piše taj britanski list.
Takođe, doktore koji prepisuju antidepresive ne bi trebalo da grize savest zbog toga, iako u slučaju najtežih bolesnika valja lekove kombinovati s drugim metodama kao što su grupna terapija, bolovanje, kognitivno-bihevioralna terapija, vežbanje, edukacija i lokalna mreža podrške.
Lekari bi takođe mogli da razmisle o tome da menjaju vrstu antidepresiva. Veliko iznenađenje studije jeste to da su dva u svetu najpoznatija antidepresiva, a to su Prozac (fouoxetin) i citalopram (koji se najčešće prepisuje u Velikoj Britaniji), relativno slabog učinka, piše Gardijan.
Drugo veliko pitanje jeste zašto antidepresivi kod nekih pacijenata deluju, a kod drugih ne, kao i zašto je potrebno tako mnogo vremena da počnu da deluju (od nekoliko nedelja do nekoliko meseci), i konačno kako oni deluju (nauka govori da oni usporavaju ponovno korišćenje važnog neurotransmitera serotonina, čiji manjak utiče na raspoloženje, apetit, spavanje i koncentraciju.
Drugo veliko pitanje koje tek traži odgovor jeste kakve su nuspojave dugotrajnog uzimanja antidepresiva.
Većina ljudi odustaje od uzimanja antidepresiva u prvoj godini otkako su im prepisani. Ipak, znatna manjina uzima antidepresive dugotrajno, jer su pokušali da žive bez njih i ustanovili da ne mogu.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji depresivno je oko 300 miliona ljudi u svetu. Čak i u bogatim zemljama gde je farmakološka i psihološka terapija dostupna, tek svaka šest osoba s depresijom uzima učinkovit lek.
Kad je reč o zemljama niskih i srednjih primanja, terapiju prima tek svaki 27. pacijent, piše Rojters.