Prema nekim istraživačima, ne samo da postoji mogućnost da je “tamo negde” neki drugi svemir, već postoji beskonačan broj drugih kosmosa.
Kako piše BBC, ideja o bezbrojnim univerzumima – “multiverzumima” – nije samo neka fantazija koju su iz dosade smislili fizičari, već je proizašla iz naučno dobro potkovanih teorija. Skorija otkrića koja podržavaju tu ideju dospela su na naslovne strane.
Pitanje je kako bismo uopšte ikada mogli da proverimo teoriju “multiverzuma”?
“Mislim da je nemoguće naći čvrste dokaze o bilo čemu izvan našeg univerzuma”, kaže Entoni Agvajer, fizičar sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu.
Ali – to što nijedan naučnik nikad zapravo nije video ili u ruci držao jedan atom, nije sprečilo naučnu potvrdu da atom postoji.
Možda je najverodostojnija vrsta “multiverzuma” prirodna posledica kosmičke inflacije, koja po teoriji Velikog praska predstavlja prvu fazu u kojoj se svemir širio eksponencijalno.
Svemir se, navodno, brzo proširio posle Velikog praska i to širenje nastavlja se i danas. Po teoriji kosmičke inflacije, univerzum se eksponencijalno povećao u prvim trenucima svog postojanja brzinom svetlosti.
Širenje svemira
Fizičar Alan Gut je 1980. godine predstavio tu radikalnu ideju da bi objasnio nekoliko karakteristika svemira, na primer činjenicu da u svim pravcima kosmos izgleda isto. Fizičari su nastavili da razvijaju tu teoriju, koju potkrepljuju i posmatranja mikrotalasne pozadine kosmosa – koja je ostatak Velikog praska koji popunjava nebo.
Pre nekoliko nedelja, naučnici iz Harvarda obelodanili su spektakularno otkriće – dokaze o širenju svemira koje se dogodilo samo delić sekunde nakon Velikog praska pre 13,8 milijardi godina. Dokazi su pronađeni baš u pozadinskom zračenju kosmičkih mikrotalasa.
Gravitacioni talasi, o kojima je govorio i Albert Anštajn u teoriji relativiteta, pre više od 100 godina, veruje se da su potekli od Velikog praska i nakon toga se pojačali zahvaljujućii inflaciji svemira.
Pronađen je dokaz prvih gravitacionih talasa, mreškanja u prostoru i vremenu koja su nastala u ranom periodu svemira. Otisak koji su oni ostavili kad je svemir nastao daće nam uvid u to kakav je bio tek nakon Velikog praska.
Koristeći poseban teleskop na Južnom polu, naučnici su otkrili i radijaciju i polarizujuće signale koji su puno jači od očekivanih.
Niko ne zna sigurno kako je inflacija započela, ali jedna od najjednostavnijih i najrazumnijih ideja sugeriše da su nasumične kvantne fluktuacije – privremene promene u količini energije u jednoj tački svemira – u ranom Univerzumu izazvale da se inflacija u nekim regionima zaustavi, a u drugima ne. To bi značilo da je inflacija, širenje svemira – večno.
Na mestima gde je inflacija prestala, “džepni” univerzumi mogli bi okupiti atome, zvezde, čak i planete. Naš Univerzum bi, po toj teoriji, bio samo jedan od bezbroj tih “malih” univerzuma.
Po nekim teorijama, svaki “džepni univerzum” mogao bi da ima oblik mehura, a “multiverzum” bi bio nepregledna pena i u svakom “mehuriću” važili bi različiti zakoni fizike.
Kao i multiverzum koji (možda) postoji zahvaljujući kosmičkoj inflaciji, i multivezum mnogo svetova sadrži naizmenične realnosti. Velika je razlika što multiverzum po teoriji mnogo svetova nije fizičko mesto, već koegzistira sa našim univerzumom u apstraktnom delu stvarnosti.
Teško da ćemo ikad uspeti da proverimo ove teorije, ali – koliko zanimljivo zvuči ideja da postojimo “paralelni mi u paralelnim svetovima”… beskonačnim…?