Naime, njegov značaj je u tome što prilikom varenja i razgradnje u organizmu prelazi u fruktozu, prirodni šećer koji mogu da koriste i oboleli od šećerne bolesti.
Ova biljka pripada istom rodu kao i suncokret. Iznad zemlje naraste od 1,5 do 3 metra, a robusni koren prodire duboko u zemlju, tako da je otporna na sušu. Na vrhu ima cvetne glavice, ali se u našem podneblju ne formira seme, pa se razmnožava podzemnim krtolama, koje su obično dužine deset, a širine od pet do sedam centimetara.
Krtole se sade u proleće kada i krompir, na rastojanju 70×30 cm. Pošto je višegodišnja biljka, na istom mestu može da ostane godinama. U toku vegetacije ne mora da se okopava, jer veoma brzo raste i tako uguši korove.
Krtole se vade u jesen, kada zahladni, mada je to moguće i ranije, ali ne pre polovine leta. Pre vađenja se poseče i ukloni nadzemni deo. Zahvaljujući otpornosti prema niskim temperaturama, čak i do minus 30 stepeni, krtole tokom zime mogu da ostanu u zemljištu i vade se po potrebi. Ako se izvade ranije, uspešno se čuvaju utrapljene u vlažnom pesku.
MUSAKA, PEKMEZ…
Čičoka se priprema za jelo na više načina. Jede se kao presna u salati, zapečena u rerni , od nje se spravlja i musaka, ali je zanimljivo da se od nje kuva i slatko i to vrlo jednostavno. Nastruganim čičokama dodati limunov sok malo vode i kuvati dok se masa ne ujednači. Posle pola sata inulim će početi da se razgrađuje, a kaša da bude sve slađa.