Zvanična istorija navodi da je Hitler 1931. načinio prve skice “narodnog auta” a da je 1934. godine Ferdinandu Poršeu predložio da načini prave nacrte za proizvodnju automobila koji bi bio jeftin, pouzdan i svima dostupan.
Navodna Hitlerova skica
Šilperurd, međutim, u knjizi “Izuzetni život Jozefa Ganca” navodi da je upravo ovaj Jevrejin, inženjer, još od 1928. godine radio na automobilu koji bi bio jeftin i koji je praktično bio preteča bube.
Tri godine pre nego što je Hitler razmatrao ideju o narodnom autu sa Poršeom, Ganc je ulicama vozikao prototip svoje “majske bube” (Maikaefer), kako je nazvao auto izrađen u saradnji sa fabrikom Adler, a već 1932. godine pojavio se “standard superior”, još jedan mali automobil po Gancovom projektu, na koji je i izgledom i konstrukcijom, kasnije podsećala prva “buba”.
Standard superior
Hitler je te automobile video na izložbi 1933. godine, načinio skice koje je potom predao Poršeu, tvrdi autor knjige.
Ubrzo potom Gancov automobilski časopis je ugašen, a sam Ganc je zbog problema sa Gestapoom otišao u Švajcarsku. Umro je u Australiji 1967. godine. Iako se u teksotvima koji se mogu naći na internetu dovodi u vezu sa “bubom”, ili bar idejama za prvu “bubu”, Ganc se ne pominje u Folsvagenovoj zvaničnoj istoriji, niti u muzeju u Volfsburgu.
Poršeova buba
Šilperurd tvrdi da je Hitler video prototip, da je čitao Gancov magazin “Motor Kritik”, a da je Porše 1931. godine vozio “majsku bubu” i da nema sumnje da iza “bube” stoji Jozef Ganc.