Na putu do popularnosti i omiljenosti u društvu stoji bar jedna prepreka: savršenstvo.
Osobe koje nikada ne greše, ne uživaju veliku popularnost okoline. Savršenstvo rađa distancu, dok nas greške čine ljudima, pa će vam povremena “brljotina” dići rejting u očima drugih.
Naravno, to ne znači da će vas ljudi voleti ako stalno pravite gluposti. Da bi vam oprostili povremene greške i doživeli ih kao simpatične, prvo moraju da vas smatraju za relativno sposobnu osobu.
Psiholog Eliot Aronson utvrdio je ovo na osnovu eksperimenta u kom su ispitanici slušali snimak učesnika kviza. Među njima, bio je i jedan koji je prosuo kafu što se na snimku čulo. Rezultat je sledeći: kao najdopadljiviji ocenjen je upravo taj šeprtlja.
Sličan zaključak može se izvesti i na osnovu ranijeg eksperimenta koji je pokazao da greške čine umetničko delo zanimljivijim.
Ispitanici su zamoljeni da ocene dve slike: prvu sa greškom i istu takvu na kojoj je umetnik popravio nepravilnosti. Znatno lošije je ocenjeno besprekorno umetničko delo jer lepota je u nesavršenstvu.
Naučnici ovo tumače činjenicom da živimo u doba savršenstva i mašinski proizvedenih stvari, pa je ljudski dodir, ma kako nesavršen bio, potrebniji nego ikada.