Gozba od zmija, žaba i golubova

Šta biste uradili da se nađete izolovani u divljini, bez hrane? Nekoliko žaba, vrabaca, golub, pečurke, zmija i gozba može da počne. Priroda je puna hranljivih namirnica, biljnog i životinjskog porekla, samo ih treba pronaći, prepoznati, ubrati ili uloviti i pripremiti. Preživljavanje koristeći u ishrani ono što se može naći na terenu redovan je deo obuke izviđačkih jedinica.

Izviđačka četa 30. komandnog bataljona 3. brigade redovno svoje pripadnike osposobljava za pripremanje hrane od namirnica koje se mogu naći u prirodi.

Mali izviđački kamp smešten je na obali Oblačinskog jezera, podno Malog Jastrepca. Pripadnici izviđačke čete su zaštitu od jakog junskog sunca našli su u hladu topola tik uz obalu jezera obraslog trskom, čiju površinu povremeno lizne blag vetar.

MOTKOM PECALI RIBU: Pored vatre iznad koje sa ukrštene tri drvene motke visi kotlić se znoji desetar Goran Vukadinović povremeno promeša riblju čorbu koja se krčka, a onda prođe sa druge strane ognjišta da bi bacio pogled na dva divlja goluba i jednog vrapca koje okreće na malom improvizovanom ražnju.

“Sve sem kotlića je od prirodnog materijala. U čorbi je riba koju smo upecali u jezeru, a ima tolstolobika, karaša, grgeča, bodorke. Začinili smo ga biljkama koje smo našli u šumi. Ovde na ražnju imamo divlje golubove u vrapca. Uhvatili smo ih u zamke, korpe koje smo sami napravili od pruća”, kaže Vukadinović.

Vojnici su svu ribu upecali tu, pred nosom, u Oblačinskom jezeru i to improvizovanim štapom napravljenim od grane na kojoj je bila struna sa udicom. Osim sitnih bodorki, karaša i grgeča ovom motkom sa strunom i udicom je izvađen i tolstolobik težine od više od tri kilograma.

Vojnici u kampu ne staju, jedni su pored kotlića, drugi razvrstavaju bilje, treći pored pekarice, četvrti pripremaju zmiju. Svaki njihov pokret propraćen je kreketom žaba iz jezera i pucketanjem drva koja nagorevaju.

Na velikom stolu pored šatora stoje namirnice koje su prikupljene, pažljivo razvrstane da vojska lepo može da ih vidi i zapamti, a posle će sve to da završi u vojničkim tanjirima.

BEŽITE OD LEPIH PEČURAKA: Jaja od kornjače, žabe, tolstolobik, gušteri, zova, kopriva, sremuš, razne pečurke – vrganj, jajčara, puhara, borovnjača.

„Najopasnija pečurka je ludara. U stvari čim vidiš neku pečurku lepih, jarkih boja, koja je privlačna za oko ona mora da je otrovna i beži od nje“, savetuje jedan od oficira.

Odjednom skočiše dva vojnika, primetili su da nešto promače pored žbuna. Cvetko, kako odmilja zovu profesionalnog vojnika Sašu Cvetanovića, uze raklju od drveta i pritisnu je uz zemlju.

“Evo ga”, sagnu se i podiže zmiju, smuka dugog oko metar i po. Lepo ga pridavio, prstima stegnuo ispod glave, očas posla ga sredi, svuče mu kožu, odstrani iznutrice, odseče glavu, i deo repa, opra, iseče i baci na vrelo ulje na tanjirači, a deo na rešetku roštilja.

“Prži to još, što se bolje isprži to je ukusnije”, savetuje kapetan Lazar Kalat dok komadi zmije cvrče na vrelom ulju.

Na drugoj poziciji, nekoliko metara dalje, desetar kuva čorbu od jaja kornjače, gljiva i sremuša. Ložište je tako napravljeno da je od pronađenih velikih konzervi napravljen dimnjak koji izlazi iz zemlje a iznad njega vise očišćene robe koje se tako suše i dime.

Starešine kažu da se obučen izviđač u prirodi oseća kao u samoposluzi, ali namirnice iz prirode mogu da budu i te kako opasne za nekoga ko ne razlikuje jestive od nejestivih namirnica. Takav čovek je u prirodi u ozbiljnoj opasnosti. Za svaki slučaj i sa izviđačima na obuci je i sanitetsko vozilo.

POMILOVANJE ZA KORNJAČE: Pretraga terena ide po grupama za prikupljanje bilja, gljiva, životinja… Zadatak broj jedan je pronaći vodu, a onda se radi sve ostalo. Voda koja se pronađe mora da se prečisti kroz filtere koje vojnici imaju. Merama zaštite se pridaje veliki značaj.

“Komandir grupe koja ide u pretragu je najodgovorniji za rad grupe i mere zaštite za svakog pojedinca da ne dira ono što ne bi smeo već lično odobrava branje svake biljke i hvatanje svake životinje koje na tom pravcu nađu”, upućuje nas kapetan Lazar Kalat.

Najvažnije mesto logora je mesto za razvrstavanje namirnica. Tu dolaze sve grupe koja su pretraživale teren i uz pomoć instruktora odvajaju namirnice biljke i životinje, jestivo i nejestivo, šta ide u trap, a šta se odmah priprema.

Neke namirnice se čuvaju u iskopanim trapovima u zemlji. U njima, u hladovini se trenutno nalazi nekoliko kornjača.

“Grupe koje su išle u pretragu terena su ih donosile jer je i to deo vežbe, da nađu ono što donesu, ali ćemo sve da ih pustimo, jer ne vredi zbog nekoliko parčića mesa ubijati kornjaču. Pokažemo vojsci na jednoj od njih šta se koristi, kako da je pripreme, odvoje od oklopa i to je to. Od kornjače se koristi samo meso sa nogu, sa zadnje karlice, jaja i džigerica. I njena krv je lekovita jer se kornjača hrani samo biljem”, objašnjava kapetan Kalat.

U četi je bilo nekoliko pripadnica lepšeg pola, koje na obuci uopšte ne zaostaju za svojim muškim kolegama.

“Na obuci je bilo vrlo, zanimljivo, avanturistički… Najviše mi se sviđa kornjačina džigerica, meso goluba, zmija, ma sve je ukusno kada se lepo spremi”, priča nam profesionalni vojnik Snežana Milošević dok probava zalogaje životinja od kojih bi se civilima želudac prevrnuo.

(Opširnije u štampanom izdanju)