Uz to, čula ukusa mogu imati direktne veze sa sprečavanjem mnogobrojnih bolesti, pre svih dijabetesa i gojaznosti. Njihova dva rada na ovu temu objavljena su u istom broju prestižnog američkog naučnog časopisa “Proceedings of the National Academy of Sciences”, što se, inače, retko događa.
“Najveće iznenađenje bilo je što čulo ukusa, koje smo ispitivali kod vinskih mušica, ima mnogo veću ulogu u regulaciji životnih funkcija nego što se moglo pretpostaviti”, kaže dr Ivan Ostojić.
“Kada smo ovim insektima uklonili receptore za vodu, oni su u proseku živeli čak 43 procenata duže nego što je uobičajeno. Vodu neophodnu za život, uzimale su iz masnih naslaga, koje su pritom razgrađivale”, dodaje.
Do ovih zaključaka u dva odvojena istraživanja došli su, uz dr Ostojića koji je u to vreme radio u Institutu za biomedicinska istraživanja “Fridrih Mišer” u Bazelu u Švajcarskoj, dr Džoj Alcedo, docent na Katedri za biološke nauke Vejn Stejt Univerziteta, te dr Skot Plečer, sa Univerzitea Mičigen u SAD.
“Rezultati naših istraživanja mogu se primeniti i kod sisara, odnosno ljudi, pogotovo što već postoje određeni dokazi da čulo ukusa utiče na zdravlje i dugovečnost. Potencijalno, uz pomoć rezultata do kojih smo došli, moguće bi bilo sačiniti dijete kojima bi se manipulisalo određenim ukusima u hrani, što bi dovodilo do fizioloških promena u organizmu. Takođe moguće je načiniti farmakološke agense koji bi modulisali vezu između čula ukusa i apetita. Manipulisanjem apetitom na taj način moglo bi da se utiče na gojaznost koja je lane u Americi zvanično proglašena za bolest, ali i na pojavu dijabetesa”, rekao je Ostojić.
Dr Ivan Ostojić, sada menadžer u konsultantskoj kući “McKinsey and Company”, ističe da su naučni radovi nastali tokom njegovog doktorata.
“Rezultati do kojih smo došli u perspektivi mogu značajno da pomognu farmaceutskoj industriji za proizvodnju lekova za kontrolu apetita, gojaznost, ili šećernu bolest”, kazao je on za Novosti.