Prehrambena nesigurnost u tom kontekstu mogla bi da se definiše kao nemogućnost nabavke dovoljnom količinom hranjivih namirnica po prihvatljivim cenama.
U istraživanju su korišćene kvalitativne i kvantitativne metode prikupljanja i obrade podataka o nedaćama 31 majke iz Filadelfije koje brinu o deci mlađoj od četiri godine i nisu u mogućnosti da im pruže siguran izvore hrane.
Rezultati su pokazali da je 68 odsto ispitanica tokom detinjstva imalo četiri ili više stresnih događaja, a ozbiljnost proživelih nedaća bila je čvrsto povezana s ozbiljnom prehrambenom nesigurnošcu u kući.
Ispitanice koje su tokom odrastanja doživele fizičko i emocionalno zlostavljanje ili su se susretale sa zavisnošću od opojnih sredstvava u svojoj porodici, navele su da su ta negativna iskustva uticala na emocionalno zdravlje i uspeh tokom školovanja, a kasnije i na sposobnost zadržavanja radnog mesta.
To je za posledicu imalo nemogućnost zaštite vlastite dece od prehrambene nesigurnosti.
Zato su autori istraživanja zaključili da bi programi borbe protiv prehrambene nesigurnosti, uz materjalnu podršku, porodicama trebalo da pruže i emocionalnu i psihološku podršku.