Na presto je stupila 6. februara 1952, a svečano krunisanje, naredne godine, prvo je koje je prenosila televizija.
Francuski kralj Luj XIV ostaje monarh sa najdužim periodom vladanja, pošto je od 14. maja 643. do 1. septembra 1715. na prestolu proveo 72 godine i 110 dana.
Rame uz rame sa Elizabetom Drugom bio je i kralj Rama IX, koji je na čelu Tajlanda bio 70 godina i 126 dana.
Koliko je zapravo vladavina Elizabete Druge bila dugovečna, govori i to šta se sve desilo za to vreme.
Na primer, od kako je kraljica došla na tron, na mestu premijera Velike Britanije promenilo se 15 ljudi. Prvi kraljičin premijer bio je Vinston Čerčil, koji je u kabinetu Dauning stritu 10 bio od 1951. do 1955.
Nakon njega sledili su Entoni Idn, Harold Mekmilan, Alek Daglas-Houm, Harold Vilson, Edvard Hit, Džejms Kalahan, Margaret Tačer, Džon Mejdžor, Toni Bler, Gordon Braun, Dejvid Kameron, Tereza Mej, Boris Džonson i Liz Tras, kao poslednja, 15. u nizu „kraljičinih premijera“.
Takođe, od 1952. do 2022. naša zemlja promenila je pet imena – Federativna Narodna Republika Jugoslavija, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Savezna Republika Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i Republika Srbija.
Ono što je zanimljivo je da je kraljica bila svedok premijera rođenog 1874. (Čerčil), kao i premijerke rođene više od veka kasnije – Liz Tras (1975).
Kada su u pitanju predsednici Sjedninjenih Američkih Država, dok je Elizabeta Druga bila na britanskom prestolu, kroz Belu kuću prodefilovalo je 14 predsednika. OD Harija Trumana, čiji je mandat traja do 1953, preko Dvajta Ajzenhauera, Džona Kenedija, Lindona Džonsona, Ričarda Niksona, Džeralda Forda, Džimija Kartera, Ronalda Regana, Džordža Buša Starijeg, Bila Klintona, Džordža Buša, Baraka Obame, Donalda Trampa, pa sve do aktuelnog Džozefa Bajdena.