Najugroženiji su kardiovaskularni bolesnici koji ionako imaju oslabljenu cirkulaciju, a hladnoća sužava periferne krvne sudove što loše utiče na srčane bolesnike.
Prema rečima dr Nade Macure, kardiologa i portparolke Hitne pomoći, srce tokom hladnih dana radi pod većim opterećenjem:
– Srcu treba veća snaga da bi se održala cirkulacija, a suženje krvnih sudova dovodi do povišenog krvnog pritiska, što sve može da dovede do angine pektoris, da ugrozi srce ili mozak.
Zimi su češće i pojave iznenadne smrti, kao posledice infarkta do kog dolazi usled sužavanja krvnih sudova, pogotovo ako se to desi na arterijama koje su već izmenjene.
I hronični respiratorni bolesnici imaju pogoršanja tokom mrazovitih dana, jer hladan vazduh sužava disajne puteve, naročito tokom povećane fizičke aktivnosti. Hroničnim plućnim bolesnicima ne prija zima ni zbog veće koncentracije smoga i respiratornih infekcija.
– Svim hroničnim pacijentima, ali i zdravim osobama savetujem utopljavanje i prilagođavanje svih aktivnosti hladnim vremenskim uslovima. Neophodno je nošenje šala, kape i rukavica, jer nervni završeci na glavi i rukama treba dobro da se utople. Izbegavati šetnju u ranim jutarnjim satima, izlaziti tokom dana kada malo otopli, a starijim osobama savetujem da ne šetaju po snegu i zaleđenim površinama jer su skloniji padovima i lomovima. Važno je piti što više toplih napitaka, a za osveženje i bolju probavu prporučujem čašu mineralne vode u koju je isceđeno malo limuna, savetuje doktorka Macura.