Svaka namirnica sadrži deklaraciju ili bi barem tako trebalo da bude. No problem je što mnogi ljudi ne razumeju stvari koje pišu na deklaracijama, a razumevanje je neophodno kako biste znali šta tačno unosite u organizam i da li je to za vas možda štetno. U nastavku sledi nekoliko pojašnjenja koja mogu da pomognu da se ubuduće bolje snalazite sa čitanjem deklaracija.
Kalorije
Kalorije, odnosno energetska vrednost namirnice izražena je u kcal i kJ. Obično se odnosi na 100 grama namirnice, a ne na celo pakovanje. Te informacije pomažu vam da sami odredite koliki će vam biti unos kalorija. Prosečno aktivna žena dnevno treba da unese 2.200 kalorija, a prosečan muškarac 2.900 kalorija.
Masti
Jedna namirnica sadrži nekoliko vrsta masti – zasićene, mononezasićene i polinezasićene. Zasićene masti spadaju u grupu tzv. loših masti jer povećavaju holesterol u krvi, a samim time i rizik od srčanih bolesti. Mononezasićene i polinezasićene su ‘dobre masti’, a nalaze se u namirnicama biljnog porekla te u nekim plodovima mora. Najpoznatija ‘dobra mast’ je zasigurno omega 3.
Aditivi
Iako sama reč ‘aditivi’ u mnogim ljudima budi strah, nisu svi aditivi loši. Primer, vlakna, enzimi i vitamini su takođe aditivi, ali prirodnog porekla. Problem su sintetski aditivi na koje treba obratiti pažnju. Njih u namirnicama ima, ali nisu opasni ako su u manjim količinama. Za svaki aditiv definisan je dnevni unos i toga se treba pridržavati. Utešna informacija je da je u dostupnim namirnicama 100 puta manja količina aditiva od one koja bi mogla da izazove zdravstvene probleme.
Natrijum
Njega najviše ima u soli, a na deklaracijama se obično izražava u količini i procentu. Prevelik unos soli može dovesti do povećanja krvnog pritiska. Kako biste to izbegli, ne treba konzumirati više od 3.000 mg natrijuma dnevno.
Proteini
Kako pokazuju istraživanja, mnogi ljudi konzumiraju više proteina nego što je njihovom organizmu zaista potrebno, a to može dovesti do debljanja. Zdraviji su proteini biljnog porekla jer sadrže manje masnoća. Dakle, umesto mesa, radije se odlučite za, na primer, sir ili jogurt.
Ugljeni hidrati
Posljednjih godina od ugljenih hidrata su napravljene babaroge u svetu ishrane. Ugljeni hidrati organizmu daju energiju i izbegavati ih u potpunosti nije dobra ideja. Jedan gram ugljenih hidrata ima cetiri kalorije, a najčešće se ugljeni hidrati nalaze u hlebu i testenini. Zdravije sastojke pronaći ćete u integralnim namirnicama toga tipa.