Upravljao je Sovjetskim Savezom 29 godina. Kao učenik bogoslovije pristupio je socijaldemokratama, potom boljševicima.
Pre Oktobarske revolucije 1917. ušao je u Politbiro i Vojno-revolucionarni komitet u oktobru te godine. Od aprila 1922. do smrti u martu 1953. bio je generalni sekretar partije.
Vremenom je ustrojio razrađen sistem terora sa ogromnom mrežom zatvora i koncentracionih logora u koje su slati milioni ljudi. Masovne čistke je započeo 1934. i likvidao je brojen stare boljševike, partijske, državne i armijske rukovodioce, prvake Kominterne i čitava rukovodstva stranih komunističkih partija.
U ratu protiv Nemačke i njenih saveznika od 1941. do 1945. bio je vrhovni komandant oružanih snaga, učestvovao je na međunarodnim konferencijama u Teheranu, Jalti i u Potsdamu, prihvatio je podelu interesnih sfera posle Drugog svetskog rata u Evropi i Aziji.
Stvorio je 1947. Informacioni biro komunističkih partija, pomoću kojeg je nastojao da obezbedi uticaj u komunističkom svetu. Godine 1948. pokušao je da se obračuna s rukovodstvom KPJ.
Ipak period njegove vlade bio je obeležen ogromnim industrijskim napretkom. Sovjetska država razvila je nuklearni potencijal, u vojne i u mirnodopske svrhe, kao i uspešan svemirski program.