Osnivačica Dana majki, Ana Džarvis uspela je da svojim fantastičnim pismima i učešćem u promotivnim kampanjama po celom svetu uspostavi ovaj dan. Džarvis nije odustala ni nakon što je nekoliko senatora ismejalo njenu ideju i želju prema kojoj bi Dan majki postao stvarnost, pa je 1914. godine njen predlog prošao na Kongresu s vrlo malo protivljenja.
Tokom američkog Građanskog rata, Anina majka brinula je za ranjenike bez obzira na kojoj strani sukoba su se nalazili, a kada je preminula 1905. godine, njena ćerka bila je toliko tužna da je po ceo dan čitala brojna pisma saučešća i podvlačila sve reči koje su hvalile njenu majku.
Prvi Dan majki proslavljen je 1908. godine u crkvi u kojoj je majka Ane Džarvis svake nedelje učila decu, a kako nije mogla biti tamo, Ana je poslala 500 belih karanfila, koje je njena majka posebno volela.
Godinama nakon što je Ana Džarvis osnovala ovaj dan, dok je ručala u restoranu u Filadelfiji, videla je u meniju salatu “Majčin dan”, naručila ju je i tek kada joj je konobar poslužio jelo, bacila je salatu na pod, platila i ljutito izašla iz restorana. Nije mogla da podnese činjenicu da je izgubila kontrolu nad praznikom kojem je toliko pomogla u nastajanju, a dotukla ju je komercijalizacija koja uništava Dan majki.
Ana Džarvis je, s druge strane, želela da ovaj praznik bude “dan za izražavanje osećaja, a ne zaradu”.
Početkom 1920. savetovala je ljudima da prestanu da kupuju cveće i druge poklone svojim majkama i na taj način je okrenula leđa ljudima koji su joj pružali finansijsku podršku.
Posebno se okomila na cvećare, proizvođače razglednica i čestitki koje je nazvala “šarlatanima, banditima i termitima koji svojom pohlepom potkopavaju jedan od najplemenitijih praznika”.
Borila se i protiv dobrotvornih organizacija koje su koristile Dan majki za skupljanje novčanih sredstava, a često su je izbacivali sa sastanaka i raznih svečanosti, dok ju je i nekoliko puta uhapsila policija kad je pokušala da zaustavi prodaju karanfila.