Tako je nastao test sa mrljom u kojima su primati pokazali da znaju šta je to odraz u ogledalu. Šimpanze i orangutani odmah su dotakli nanetu bezmirisnu mrlju na licu nakon što su se probudili iz anestezije. Galup je na osnovu toga zaključio da su šimpanze i orangutani samosvesni.
Biolog sa Univerziteta Harvard Donald Grifin smatra da su i druge životinje samosvesne bez obzira jesu li prošle Galupov test ili ne. Tome dodaje činjenicu da je vrlo čudno da gorile, na primer, nisu prošle isti test, kao i to što samo 75 procenata odraslih šimpanza uspeva da prođe Galupov test.
Naučnik Danijel Povineli sa Univerziteta u Luizijani kaže da mala deca koja uspevaju da prođu test nemaju isti nivo samosvesnosti kao i starija deca. U jednom od Povinelijevih eksperimenata trogodišnja deca posmatraju snimak nekoga ko im krišom stavlja nalepnicu na glavu, ali ne reaguju tako što posežu do tog mesta na glavi. Štaviše, prepoznaju se (‘pa to sam ja’), iako se čini da im nije jasno da je nalepnica još uvek na njihovoj glavi. Sa druge strane, većina četvorogodišnjaka bez poteškoća prolazi isti test .
Teško je reći sa bilo kojom dozom sigurnosti koliko je test sa mrljom pouzdan, jer je istraživanje svesnosti i samosvesnosti puno nedoumica i kontroverze.
Jesmo li posebni ili smo samo umišljeni?