Rezultati su pokazali da, uz kvalitetnu fikciju čitalac može da oseti razumevanje za druge ljude, ali pulp literatura ili publicistika neće delovati na tom području.
Njujorški psiholozi Dejvid Komer Kid i Emanuel Kastano dokazali su da čitanje fikcije povećava sposobnost prepoznavanja i razumevanja tuđih emocija, što je presudna veština u održavanju kompleksnih društvenih kontakata.
U pet eksperimenata 1.000 ispitanika čitalo je nasumično odabrane isečake iz bestselera – ljubavnih romana Daniele Stil, odlomke “Iščezle” Džilijen Flin, rečenice iz romana “Tigrova žena” Tee Obreht, priče iz “Trkača” Dona Delila i kratke priče Antona Čehova.
Naučnici su zatim proverili u kojoj meri ispitanici mogu identifikovati tuđe emocije nakon čitanja.
Rezultati su konstantno bili viši kod onih koji su čitali kvalitetnu beletristiku, dok su oni koji su čitali pulp fikciju ili publicističke tekstove imali znatno slabije rezultate.
“Veliki pisci pretvaraju i vas u pisce. U kvalitetnoj fikciji, mane likova angažuju mozak da pokuša da shvati kako drugi razmišljaju”, objasnio je Kid.
Iako su dokazali da književna fikcija pospešuje socijalnu empatiju, ogradili su se od korištenja rezultata prilikom dokazivanja da li je neko delo dovoljno vredno da bi se proglasilo “književnošću”.
“To su estetske i stilske preokupacije o kojima mi ne želimo da donosimo sud. Takođe, ne zagovaramo stanovište da ljudi treba da čitaju samo kvalitetnu beletristiku, već smo samo pokazali da je to jedini oblik koji kratkoročno podiže nivo empatije. Postoje mnoge prednosti čitanja pulp literature, a najvažniji element je svakako – zabava. Ali, time se nismo bavili u ovom istraživanju”, zaključili su.