Još su stari Grci verovali u lekovitu moć čitanja i zato su uvek iznad vrata biblioteke stavljali natpis „Lekovito mesto za duše“. Portal „Zdravlje“ navodi da je osnovni koncept biblioterapije čitanje, a književni izvori mogu pomoći u rešavanju složenih problema.
Biblioterapija može pomoći na razne načine: kod dece, može dobro da utiče na njihovo samopouzdanje, jer knjiga detetu može objasniti kako da se nosi sa stresom, razvija kreativnost i rešava probleme.
Kod učenika se ova terapija pokazala odličnom kao pomoć kod zadirkivanja, ismejavanja, strahova, seksualnih promena, teskobe i smrti bliskih osoba. U većini slučajeva ona je i dodatak tradicionalnoj psihoterapiji.
Onima koji se leče kognitivno – bihevioralnom terapijom, biblioterapija svakom pacijentu pristupa na poseban, individualan način. Na primer, osoba koja pati od bulimije najverovatnije će dobiti za čitanje knjige koje opisuju njeno stanje, a takve informacije pomažu pacijentima da bolje razumeju razloge lečenja i da porade na promenama u svom ponašanju.
Ova vrsta terapije nije delotvorna u lečenju ljudi koji pate od poremećaja misli, psihoze, ograničenje intelektualne sposobnosti, ali stručnjaci su ustanovili da je odlična za lečenje poremećaja ishrane, raspoloženja, straha od otvorenog prostora (agrofobije), alkohola, raznih vidova zavisnosti, stresa i aksionznosti.
Za razliku od mnogih standardnih oblika psihoterapije, u pristupu “pacijentu” biblioterapeut najčešće uključuje konkretne primere sa kojima se pacijent može poistovetiti.