ALEK CD RITUAL / EXPANZIJUM KRAGUJEVAC, 2012.
Sa svesnom namerom sam odpočeo preslušavanje ovog albuma sa jedinim, u isto vreme naslovnim delom, „Ritual“. Da, dovoljno je osetiti tu energiju i atmosferu, u isto vreme posmatrajući korice (naslovnu stranu) albuma, i osećaj ushićenja biće potpun.
Na ovoj CD ploči ima hard roka u izobilju, tako uronjenog, duboko ali pažljivo u znatno kvalitetniji lirički, tekstualni sadržaj od njihovog prošlogodišnjeg izdanja, mada se ni ono ne da potceniti. Naprotiv! Ovde imamo devet novih pesama plus dva bonusa u vidu dokumenata „Ljudi u nama“ i „Nema pravila“. Kragujevački „Alek“ se čine kao sastav koji traje godinama ali nekako uvek iz off-a, pomalo stidljivo (nepravedno, naravno), nikako frontalno, direktno u bubne opne i medije. Moj utisak je da je ovo materijal vredan poštovanja, što bi ste vi, na koncertnim nastupima ovog sastava, svojim prisustvovanjem i razmenom energije sa muzičarima i muzikom, dokazali i potvrdili na terenu.
PETAR ALARGIĆ CD SUNCA SJAJ, SAMOSTALNO, 2012.
Petar Alargić je definitivno ozbiljan umetnik. Multiinstrumentalista. Raduje me kada me obaspe salvom novih informacija o njegovim novonastalim radovima od kojih je samo jedan, šestominutni i eksplozivni, gotovo razarajuće dobri i vulkanski vreli gitarski instrumentalni dokument „Sunca sjaj“. Retrospektivno gledano, on je svoj prvobitni proboj doživeo u dobroj novosadskoj rok atrakciji „Azil 5“, da bi po objavljivanju debi albuma, samovoljno ušao u solo vode u kojima se snašao dovoljno sjajno, da tim radovima može komotno da parira aktuelnoj američkoj muzičkoj produkciji. Alargić je jedna od retkih osoba koje shvataju da je medijska prezentacija njegovih dela, putem svemogućeg interneta, web sajtova i profila, jedan od najlakših i najboljih načina da se dođe do publike. Ja sam iskreno uveren da je on ima.