MISHA MASHINA CD NA LEĐIMA ŽIRAFE / PUNKTHRONE MAFIA RECORDS, 2013.
Album „Na leđima žirave“ jeste iznenađujuće vrcav i urnebesno duhovit album. Bez imalo preterivanja u impresionističkim naletima kritičkog koda, ovaj album sa svih svojih, osmišljenih i objavljenih 16 pesama, jedan instrumental i jednom bonus pesmom, pravo je letnje osveženje, poput prijatnog hladnog tuša, posle gradske vreve, punog autobusa i usijanog betona, ili toplog mora ili jezera, reke (birajte sami). Brutalni naslovi, ispovedni naslovi, poput „Sine, ti nisi normalan“, „Idemo u Lazu“, „Mi kopamo grobove“, „Vampir Mirko“, „Kožne bolesti“, i na prvo preslušavanje, obećavaju lud i nezaboravan trip, čak i onda kada za pravi nemate novca. Sve ovo što se na leđima žirafe može popeti, poneti, zakačiti, nakačiti, nije za svačiji ukus, pa ni stomak. Treba imati smelosti pa razbiti predrasude, uspostavljene konvencije i zadati finalni udarac uniformisanosti današnjih umetnika subkulturnog miljea. Uopšte, umetnosti, generalno. Što se mene lično tiče, Misha Mashina je položio ispit!
DOBROVOLJNO KOVAČKO DRUŠTVO CD LJUDI OD ZEMLJE / DALLAS RECORDS, 2013.
Srž albuma svakako predstavlja unutarnji duhovni kreativni izražaj umetnika Miloša Jovanovića. Većinski, numere odišu vojvođanskim DNK šmekom, čak pop i džez pristupom kao patosom, a ponegde i kao ukrasom, mada nisu sve takve. Uvodna, „Sloboda“, koja se maksimalno izdvaja od ostalih aktova na CD-u, ima tu esenciju istinske umetnosti i unikatnog nerva pesnika, kakvih je retko danas sresti, pročitati i čuti. Mi tu, retku priliku, na ovom disku možemo videti, doživeti, osetiti, i uživati u njoj. Ne mogu reći da slobodu nemam, pored ovakvih pesama. Opet ću biti besprizorno subjektivan:mogu reći da se osećam slobodnim i oslobođenim čovekom, uz ovakve pesme. Vi pogodite da li je „Sloboda“ antologijska pesma? Ja odgovor znam. Dalje, trominutna „Menuet“, potpuno je drugačija, naprosto čarobna i bajkovita i toliko savršeno jednostavna da prija i opija. Nije Jovanović lavovski iznedrio sam ovaj materijal na svojim rukama. Devetnaest vrhunskih muzičara, i tri prateća vokala su doprineli su da ovo putovanje bude uzbudljivo. To se čuje i na stanici redni broj sedam, „Šećeru moj“.
Džez i bluz se spajaju kao kap rose u jednu celinu. Tu je već Miloš lirički urban i drugačiji, nego li što smo do tog momenta navikli. „Panonski bluz“, klavir i slajd gitara u njoj hipnotišu. Čak i tada je Jovanović liričko tematski na zemlji i ne leti, već uživa. Ne samo on, i mi uz njegov album. „Molitva“ je zvučno čulno tihovanje i pesma za sebe. Uzbudljivo, raznovrsno, dobro, kreativno i za svaku preporuku! Napomena: ovaj album nije za klince i „balavurdiju“. Neće razumeti, neće shvatiti. Bravo umetniče Miloše!