Briga nam pomaže da mislimo brzo o problemima i rešenjima za njih i da prepostavimo šta sve može poći naopako u nekim projektima ili situacijama. Briga nam pomaže da se pripremimo na neočekivano i znamo što i kako u takvim situacijama.
Brinete li previše?
Ljudi koji se brinu oko svega i to ih veoma opterećuje dele neke zajedničke brige i stavove. Ako se prepoznajete u sledećim tvrdnjama, vreme je da nešto preduzmete sa svojom brigom.
– Ako se nešto loše može dogoditi i ja to mogu da zamislim, moja je odgovornost da brinem oko toga.
– Ne volim da prihvatam bilo kakvu nesigurnost i neizvesnost – potrebno mi je da imam sigurne informaciju i znanje.
– Sve svoje negativne misli tretiram kao da su istinite.
– Sve loše što može da se dogodi refleksija je toga ko sam ja kao osoba.
– Neuspeh je neprihvatljiv.
– Neugodne emocije doživljavam ekstremno odbojnim i želim da odmah nestanu.
– Svemu pristupam kao da je hitni slučaj.
Dobre strane brige
Na brigu možemo da gledamo kao na alergijsku reakciju na neizvesnost i nesigurnost. Ljudima koji previše brinu dovoljna je vrlo mala količina neizvesnosti koja automatski uključuje njihovu preteranu brigu. Ali, ako ne možemo podneti neizvesnost pretvaramo se u „manijake kontrole“ i život nam postaje rutina čime nismo zadovoljni.
Briga kao takva je neizbežna, ali se postavlja pitanje kako mi doživljavamo sopstvenu brigu? Briga donosi psihološku nagradu, čak i kad se brinemo o stvarima na koje ne možemo uticati. Pruža nam delimičan osećaj kontrole nad situacijom na način da ipak preduzimamo nešto u vezi toga što nas brine – brinemo.
A kad baš to oko čega brinemo ne ispadne tačno, ne možemo se oteti utisku da je naša briga sprečila fijasko. Naš mozak povezuje brigu i pozitivan ishod pa se razvija moćan osećaj da se brigom možemo obraniti od neželjenih događaja.
Kad brinemo, um misli jako brzo i osim što pronalazi sve moguće probleme neke situacije, on pronalazi i potencijalna rešenja pa nas time priprema na brzu reakciju. Osobe koje puno brinu će dva puta proveriti imaju li svi svoje dokumente na putovanju, preterano će uvežbati govor za neku prezentaciju i samim time će sprečiti da stvari krenu nizbrdo.
Uz brigu ide i težak osećaj anksioznosti i stres. Ali, ako uzmemo vreme i razmislimo koje su sve dobre strane naše brige i kako možemo upravljati svojim osećanjima nesigurnosti i anksioznosti na bolji način, napravili smo prvi veliki korak na putu prema korisnoj i dobroj brizi.
Kako staviti brigu pod kontrolu?
Cilj nije ukloniti brigu jer je to nemoguća misija, već promeniti način na koji reagujemo. Potrebno je naučiti da se izmaknemo od sadržaja same brige i pronađemo proces koji leži u njenom temelju. Tada dolazimo da najveće dobrobiti brige, a to je uvid u naše nesvesne misli i strahove.
Svi brinemo oko stvari koje su nam bitne. Ali, ne muči nas zaista ta sitnica oko koje brinemo, već ona ima puno dublji uzrok. U podlozi leže neka temeljna verovanja koja imamo o sebi, svetu i drugima. Zato je važno zapitati se što nam to naša briga sugeriše o nama, drugima i svetu oko nas?
Na taj način ćemo otkriti neke pogrešne koncepte koje imamo, a nisu zaista naši. Neka uobičajena temeljna verovanja su da će nas drugi napustiti, da nešto nije u redu s nama, preterana odgovornost za sve, da moramo biti bolji od drugih, da sami ne možemo napraviti ništa dobro i slično.
Važno je razlikovati produktivne i neproduktivne brige. Zapitajmo se, možemo li sada zaista napraviti nešto po pitanju neke brige ili se radi o klasičnom hipotetskom šta ako pitanju? Jesu li naše brige realne ili preterujemo, preuveličavamo i generalizujemo? To će nam pomoći da malo stanemo na loptu.
Potrebno je suočiti se sa svojim strahom od neuspeha. Nije svaki korak unazad dokaz da smo mi totalni promašaj kao osobe.